Od saveznistva do izolacije

1945-1950god.

     Jos tokom Drugog svetskog rata, od saveznicke pomoci formirane su dve tenkovske brigade pri NOVJ. Bile su to Prva i Druga tenkovska brigada, koje su dale znacajan doprinos u zavrsnim borbama za oslobodjenje zemlje. Na kraju rata obe brigade su se nasle na sevorozapadnim prostorima Jugoslavije. Prva tenkovska je krajem maja 1945, bila na sirem podrucju Trsta, a 17. maja iz Zagreba je upucena i Druga tenkovska brigada, koja je efektno promarsirala kroz Trst 21. maja, da bi se zatim locirala u podrucju Vipavske doline. Nakon podele sporne teritorije Trsta, na dve zone A (po angloamerickom upravom) i B (jugoslovenska uprava), 2 tenkovske brigade se od 11. juna uvece, povlace i to Prva u Staru Vrhniku, a Druga u Postojnu, odnosno Ljubljanu. Jos pre ovih dogadjaja (7-19maja) doneta je odluka o formiranju tenkovse armije, na osnovu pozitivnih iskustava sa tenkovskim brigadama i uticaja sovjetske doktrine. Osnova za formiranje ove armije bile su dve postojece tenkovske brigade, koje su prerasle u divizije nakon prikljucenja od po jedne motostreljacke i artiljerijske brigade. Tako je 2.tbr (sada divizija) u svoj sastav primila 11.dalmatinsku brigadu, a u sastav Prve tenkovske divizije usla je 2. motostreljacka brigada. Neke manje pripreme su izvodjenje i za formiranje 3.td, ali se od toga odustalo. Od ostalih samostalnih tenkovskih jedinica, koje su bile u sastavu JA, kao i vece kolicine tehnike zaplenjene u zavrsnim operacijama, formirane su 3., 4. i 5. samostalna tenkovska brigada. Tokom juna i jula 1945.god. formirane su i ostale jedinice armijskog nivoa. Krajem jula pored dve tenkovske divizije u sastav Prve tenkovske armije ulazile su i po jedna tenkovska, artiljerijska, motostreljacka, protiv-avionska, motomehanizovana (art.) i inzinjerijska brigada. Formacija i organizacija armije pocivali su na sovjetskim resenjima modifikovanim prema vlastitim materijalnim mogucnostima. Za razliku od sovjetskih tenkovskih armija, koje su bile cisto operativne jedinice, jugoslovenska ten. armija je objedinila i sve ostale komponente bitne za funkcionisanje OMJ: Remontne i transportne kapacitete, skolstvo i ostalo. Tako su u sastav Tenkovske armije ulazili tehnicko skladiste i Centralna teh. radionica.

.....Jula 1945. god. u tenkovsku armiju je upucen sovjetski pukovnik Ktitorenko u svojstvu savetnika. U svome referatu on je analizirao stanje i predlozio resenja. Smatrao je da je za Jugoslovene vazno postojenje tenkovske armije u moralno - politickom pogledu, ali da je postizanje realne bojeve snage ove armije, zapravo problem na drzavnom nivou, koji je prelazio nadleznost i mogucnost komande tenkovse armije. Predlozio je rasformiranje armije i divizija u korist nastajanja kompletnijih tenkovskih brigada, koje bi bile dodeljivane armijama kopnene vojske. Puk. Ktitorenko je smatrao da Prva tenkovska armija sa postojecim snagama ne moze ispuniti zadatke, zbog osobenosti jugoslovenske teritorije, raspolozivog broja tenkova, nedostatka sredstava veze, neiskustva u komandovanju velikim tenkovskim formacijama, nedostatka kadra, lose zeleznicke mreze i transportnih sredstava. Pored mnogo predloga (po pitanju organizovanja i obuke kadra, odrzavanja i evidentiranja tehnike itd) zapisao je da su na raspolaganju 143 ispravna tenka, a da se ocekuje isporuka jos 65 tenkova T-34. Cak i izvestaji svemocne OZN-e, nisu bili optimisticni. Vojnicko i politicko stanje u armiji je ocenjeno kao ''lose", uz ocenu da je kadar iz "tenkovske brigade iz Italije, da ima dosta kadra iz bivse NDH, a da je obucenost vojnika "vrlo slaba" Problem su i nepismeni "Siftari", ali nedostatak delova, narocito za engleske tenkove.

.....Pocetkom 1946. nakon pristizanja 66 tenkova T-34, kojim je prenaoruzana 5.tbr, formirana je i nova 6.tbr, koja je samo delimicno opremljena. Prema podacima iz monografije o 211.okbr, po formiranju 6.tbr je imala 2 tenka nemackog porekla, a nesto kasnije iz 1.tbr su joj dodeljena 25 tenkova Stjuart, 3 blinde (AEC), 2 polugusenicara, 2 terenska vozila, 2 putnicka automobila, 6 pokretnih radionica, 23 kamiona i 3 motocikla.

.....Najveci problem tog perioda,  bila je izuzetna heterogenost tehnike. U upotrebi  je bilo  11 modela tenkova, 7 modela samohodnih orudja i 10 modela oklopnih automobila, a za koje su koriscene zargonske umesto originalnih oznaka, najcesce po proizvodjacu ili tipu motora. Stanje se moze videti u donjoj tabeli. Kao armija koja je nastala u ratu, a zatim pomagana isporukama saveznika sa dve strane, JA je imala u naoruzanju sarenilo modela kao malo koja druga armija u istoriji. Od pet posleratnih tenkovskih brigada, tri su bile formirane od trofejne ratne tehnike. Kako je za sile Osovine, Balkan uglavnom bio drugorazredno ratiste, gde su uglavnom izvodjene protivgerilske operacije, nije bilo vecih oklopnih jedinica, osim, naravno u Aprilskom ratu. Uglavnom su to bile jedinice ranga voda, cete, najvise bataljona, ali uglavnom opremljene tehnikom zaplenjenom od Francuza, Poljaka, Sovjeta ili kasnije Italijana. Na prostorima Jugoslavije duzi vremenski period su bile aktivne 12. ceta za specijalnu namenu, 1. bataljon 202.oklopnog puka i oklopna jedinica 7.SS divizije "Princ Eugen". Manje oklopne jedinice su bile u sastavu pojedinih pesadijskih divizija. Pojedine policijske jedinice, zaduzene za protivgerilsku borbu su u svome sastavu imale tenkove. Tako je krajem rata od 5.policijske oklopne cete zaplenjeno najverovatnije 5 tenkova T-34/76. U kasnijem periodu rata na jugoslovenskom prostoru pojavljuju se i modeli tenkova Pz.Kpfw I, II, III i IV, kao i samohodni topovi. Tehnicka sredstva ovih jedinica, ako nisu u zavrsnim borbama izvucena i predata Saveznicima, mahom su zavrsila u rukama boraca JA. Po nekim izvestajima na kraju rata se u rukama partizanskih boraca naslo oko 350 oklopnih vozila, svih tipova, racunajuci i vozila isporucena od Sovjeta i Britanaca.

.....Na osnovu medjudrzavnoga sporazuma sa vladom SSSR-a iz juna 1946.god., nabavljeno je 308 tenkova T-34 i 52 samohodna orudja SU-76, sto je i isporuceno tokom 1947. Pored ovoga isporuceno je i 25 pokretnih radionica tipa A, 8 tipa B, 30 motora V-2-34, 30 menjackih kutija, 20 glavnih kvacila, 20 pumpi za gorivo, 50 nisanskih sprava itd. Tenkovi i ostala sredstva su vozovima stizali u Pancevo, sto je do raspada SFRJ bila glavna tacka prijema za svu novu tehniku. Kao i ranije tokom isporuka sovjetske tehnike, bilo je mnogo nedostataka: Samo 50% tenkova je imalo elektricno pokretanje komandirske kupolice (sto je govorilo da su novije proizvodnje sa kraja rata), 25% akumulatora nije bilo ispravno, na jednom tenku je pukao blok motora, isporucene rezervne cevi topova  bile su kalibra 76mm, a pokretne radionice nekompletne. O ovome je u Narodnoj skupstini 28. decembra 1950, govorio i Tito, pri cemu je "naveo nekoliko primera nesolidnosti tih isporuka". Novi ugovor od 30.juna 1947 nije do kraja realizovan, usled prekida svih odnosa sa SSSR-om 1948.god. Do raskida odnosa sa istocnim blokom JA je po pitanju oklopne tehnike primila oko 425 tenkova T-34 - sto je zbir tenkova 2.tbr, - minus ratni gubici, + nekoliko zaplenjenih, + 66 tenkova iz 1946 i + 308 iz 1947. Ove isporuke su bile od velikog znacaja za unifikaciju modela. Zahvaljujuci ovim isporukama povucen je jedan deo trofejne tehnike, a skoro sve tenkovske brigade su prenaoruzane. Tenkovima T-34, su bile naoruzane 1,2,3,5 i deo 6.tbr., zatim deo skolskog bataljona. Trofejna tehnika je zadrzana kod 4.tbr (pojedina sredstva do 1953.god), u mesovitom bataljonu TVU, kod samostalne cete oklopnih automobila i mozda u nekim samohodnim jedinicama. Plan iz avgusta 1948. je predvidjao da se tenkovima T-34 popune 1. i 2. tenkovska divizija , zatim samostalna 4.tbr kao i planirana 7.tbr. Prva divizija je za svoju 1. i 2.tbr trebala dobiti po 65 tenkova, plus 3 za komandu divizije. Druga divizija je za svoju 3.tbr trebala dobiti 65 tenka plus 3 za komandu divizije. Cetvrtoj samostalnoj brigadi je islo takodje 65 vozila, a 4. Gardijskoj diviziji 7 tenkova. Preostalih 35 tenkova su isli u konzervaciju do formiranja 7.tbr Plan je predvidjao i povlacenje 41 ratnog tenka iz 2.tbr, na generalni remont, nakon cega bi od ove kolicine 30 bilo dodeljeno 7.tbr, a 11 skolskom bataljonu TVU. Svi tenkovi Stjuart su koncetrisani u 6.tbr u Sarajevu. Od samohodnih orudja SU-76 popunjena je Mehanizovana art. brigada (36 kom) i mehanizovani art. divizioni 1.td (12 kom) i 2.td (8 kom). Od samohodnih orudja americkog i trofejnog porekla trebalo je formirati jednu skolsku cetu.

.....U posleratnom socijalistickom zanosu, deo trofojnih oklopnih vozila isporucen je Albaniji. Naime, odlukom Vrhovne komande, a na molbu albanskog rukovodstva odluceno je da Jugoslavija u okviru svestrane pomoci, pomogne i u stvaranju tamosnjih OJ. Odluceno je da se isporuce starija vozila tenkovi Hockis i Fiat, samohodna orudja STUG III i tankete Fiat-Ansaldo. Sva vozila su svojim karakteristikama odgovarala planinskom zemljistu Albanije. Nakom temeljnog remonta u Mladenovcu pet ceta sa po deset vozila (po ediciji Razvoj OS SFRJ, ali autor B. Dimitrijevic u knjizi o razvoju OJ JNA iznosi podatak o 21 oklopnom vozilu i 1.660 komada municije, sto je svakako realnije)su vozovima upucena u Makedoniju, odakle su svojim hodom presla u Albaniju i upucena u okolinu Tirane, gde su 28. septembra 1946. i pristigli. Pored oklopa isporucena su i orudja podrske, transportna sredstva i dr. Jugoslavija se pobrinula i oko obuke koja je trajala 6 meseci, da bi se nakon primopredaje nase ljudstvo vratilo u zemlju 1947. god. U TVU su se skolovale u okviru II i III klase po 30 polaznika iz albanske armije. Takodje jedna klasa bugarskih podoficira je skolovana u SRO. Pored principijelnog stava i osude Izraela u kasnijim Arapsko - izraelskim ratovima, poznato je da je Jugoslavija podrzavala nastanak ove drzave i to ne samo verbalno, vec i konkretnim isporukama oruzja. Pored organizacije isporuke Mesersmita 109, Jugoslavija je isporucivala i svoje viskove oruzja. Za sada nema detaljnijih podataka, ali izmedju ostaloga isporuceno je 10 tenkova Hockis, sto su trebali biti prvi tenkovi izraelske armije.

..... Sukob sa SSSR-om i ostalim zemljama "Istocnog" bloka zvanicno je objavljen donosenjem Rezolucije Informbiroa 28. juna 1948.god. Sukob se naslicivao jos ranije, pa je Generalstab vec 14. maja izdao naredjenje o prenumeraciji svih jedinica, od armija pa do samostalnih bataljona. Cilj promene je bio prikrivanje rasporeda i lokacija jedinica, koji su dobro bili poznati usled brojnog prisustva sovjetskih instruktora u ranijem periodu. Krajem leta 1948. prenumerisane su i postojece tenkovske brigade, tako da je: 1.tbr postala 268, 2.tbr - 232, 3.tbr. - 243, 4tbr - 203, 5.tbr - 252 i 6.tbr - 211.Prekidom saradnje armija je dospela u tesku situaciju po pitanju daljeg opremanja. Sovjetski instruktori povucenu su tokom juna 1948 g., a prekinuto je i skolovanje velikog broja nasih tenkista u sovjetskim vojnim skolama. Kako nije bilo domace proizvodnje dovedeno je u pitanje i tekuce odrzavanje postojecih vozila. Za odrzavanje i remont oklopnih vozila na raspolaganju je bilo nekoliko radionica, a u najznacajnijoj u Mladenovcu do 1950.god, osvojena je i proizvodnja vecine delova za T-34. Poneseni tim uspehom, vojne vlasti odlucuju se na osvajanje proizvodnje tenka. Rezultat velikih napora i entuzijazma  bio je neuspela kopija T-34, Vozilo A(Tip A). Nakon usloznjavanja vojno-politicke situacije 1948. mnoge su jedinice dislocirane. Duboka pozadina  najednom je postala linija moguceg fronta. Tako je naprimer Tenkovsko vojno uciliste u Beloj Crkvi bilo samo nekoliko stotina metara od rumunske granice, pa je ubrzo premesteno u Banja Luku.Tadasnje OMJ su tezisno bile koncetrisane prema Italiji i Grckoj, pa je 4.tbr iz rezerve VK iz Osijeka upucena u Jajince nadomak Beograda za sprecavanja iznenadne agresije odnosno potencijalnog vazdusnog desanta. Sredinom 1949. od raspolozivih jedinica (tenkovskih divizija) formirani su 4. i 9.mehanizovan korpus, u koje je usla vecina oklopnih sredstava sem nekoliko manjih jedinica pri 4.gardijskoj diviziji. Po planovima planirano je formiranje tri korpusa, ali nakon prekida isporuka iz SSSR-a, na podrucju Pete vojne oblasti na osnovu 1.tenkovske divizije formiran je 4. mehanizovani korpus, sa komandom u Sisku (koji je bio nesto slabiji sa 2 tbr) i u trecoj vojnoj oblasti 9.mehanizovani korpus (na osnovu 2.td), sa komandom u Skoplju. Planirani Treci mehanizovani korpus (divizija?) nikada nije formiran, a trebao je pokrivati oblast centralne Srbije. Nagla promena vojno - politicke situacije, nalagala je vecu koncetraciju oklopnih jedinica na severoistoku zemlje, koji je sada bio ugrozen od bivsih saveznika. Zbog toga su dobrim delom jedinice IV korpusa sa ranijeg tezista u zapadnoj Sloveniji izmestene u Hrvatsku. I pored svega centralni deo zemlje je ostao bez adekvatnih oklopnih jedinica sve do reorganizacije iz 1950. Jedna od vecih novina je bila i ta da je ukinuta motorizovana brigada, koja je bila u diviziji, a bataljoni su dodeljeni tenkovskim brigadama. Na taj nacin poboljsana je obuka i sadejstvo pesadije i tenkova, a komande su imale vise slobode u upotrebi samostalnih t. brigada, koje su imale svoju pesadiju. Mehanizovani korpusi su bile jedinice od operativnog znacaja i nivoa. Bili su udarna snaga armija, kojima su dodeljeni, pa je njihovoj gotovosti posvecivana velika paznja. Korpusi su bili samostalni i u pozadinskom smislu sa vlastitim remontnim kapacitetima i skladistima goriva, maziva, ubojnih sredstava i ostalog. Pod Komandom tenkovskih i motorizovanih jedinica (KTMJ)ostala je Centralna ten. radionica u Mladenovcu (za generalni remont), Centralno skladiste na Palama i Tenkovski skolski centar u Banja Luci. U nadleznosti KTMJ bila je i centralizovana raspodela goriva, maziva i municije.

.....Usled prekida isporuka oklopnih sredstava iz SSSR-a korpusi nisu mogli biti ojacani do planiranog nivoa, koji je predvidjao prerastanje t.brigada u divizije, pa su sredinom 1950. god. m. korpusi nanovo preformirani u divizije. U sustini komande meh. korpusa su svedene na komande divizija, a manje organizacijske promene dozivele su i operativne jedinice. Tako dobijene, dve tenkovske divizije sa novom numeracijom (20. i 26.) imale su po dve tenkovske brigade, i pokrivale su najosetljivije operativne pravce. Formirana je i nova oklopna divizija (17.td) u Kragujevcu, u ciji sastav su usle 203.tbr iz Smedereva i 252.tbr, koja je iz Velesa presla u Obrenovac, a zatim u Kragujevac.Promenjena vojno-politicka sutuacija uslovila je da se oklopne jedinice dislociraju vise unutar zemlje, pa je 64. samohodni divizion iz Petrinje prebacen u Capljinu, 115.samohodni puk iz Srema u Kragujevac, odnosno u Smederevsku Palanku. Kako je smatrano da je ugrozen i primorski deo u Capljini je formirana 219.tbr., a na Korculi ceta OA. Vredi spomenuri i da je februara1951. KTMJ preformirana u Upravu TiMJ.

• Oklopne jedinice JNA

  ---

• Od saveznistva do izolacije (1945-1948)
• Sa osloncem na zapadnu vojnu pomoc (1950-1957)
• Novi pocetak, stari saveznik (1961-1980)
• Zenit opremanja OMJ (1980-1987)
• Plan Jedinstvo (1987-1991)
• Rat

Pocetna   strana