Srpsko oklop - forum

 

Novi početak, stari saveznik (1961-1980)

 
 

     Sredinom pedesetih dolazi do novog političkog zbližavanja SFRJ i SSSR-a, sto je i ozvaničeno takozvanom Beogradskom deklaracijom 2. juna 1955, tokom posete Nikite Hruščova prvog skretara CK KP SSSR-a. U narednom periodu Jugoslavija lagano menja politički kurs, te ubrzo (1957) prestaju isporuke vojne tehnike sa Zapada, realizovane kroz program MDAP. Od velikog značaja bio je ugovor o kreditu za nabavku naoružanja zaključen u SSSR-u 4. avgusta 1961 god. Pregovori su započeti jos 19. aprila, uz puno teških zahteva, kao na primer da se isporuka tenkova T-54 uslovljavala i narudžbom starih T-34, a kada je prihvaćena isporuka za T-54, pokušano je da se isporuče bez stabilizatora i IC uređaja.. Ukupna vrednost ugovora je bila 115.912.474 američkih dolara, a isporuke, su po ovom ugovoru trajale do 1965. god. To je bio period naglog razvoja OJ, ali i JNA uopšte. Isporučeni su mnogi novi tipovi tehnike, od kojih u ranijem periodu nije bilo pandana u JNA. Krajem 1961. pristižu prvi tenkovi T-54. a u narednom periodu slede T-55, T-34B,  samohodna oruđa SU-100, samohodni PA topovi 57mm, oklopni transporteri BTR-50 i jos mnogo drugih sistema za sve vidove i rodove JNA.
.....Na osnovu ugovora iz avgusta 1961.god i novog ugovora za period 1966-1975. god iz SSSR-a i drugih zemalja isporučena je impresivna količina nove tehnike: 140 tenkova T-54 verzija A, B, BK u periodu 1961-65, 600 tenkova T34, verzija B i BK u vremenu 1966-68, 769 tenkova T-55 od tri proizvođača u vremenu 1964-73 i jos oko 900 do 1983., preko 200 BTR-50 verzija PU i PK, od 1965.,40 samohodnih oruđa SU-100 1964.,120 (116) samohodnih PA orudja ZSU od 1963 do najdalje 1970., 789 PA topova M-53 /59 Praga počevsi od 1968, oko 240 oklopnih automobila BRDM-2 u rasponu 1967-1985, 6 amfibijskih transportera K-61 1966. i kasnije određeni broj sličnih PTS-M. Listu isporučenog oružja dopunjavali su tenkovi za izvlačenje, mostopolagaci, inžinjerijska sredstva i mnogo toga. Radi ispitivanja nabavljena su u Čehoslovačkoj dva OT Topas kao i jedan OT točkas BTR-60.
.....Što se tiče ranije isporučenih oklopnih vozila iz američke vojne pomoći, javlja se veliki problem oko održavanja. Nedostajale su sve vrste rezervnih delova: pumpe, gusenice, elementi bočnog kvačila, kardani, magneti, elementi izduvnog sistema, hladnjaci... Na 45 tenkova M-47 bile su neispravne topovske cevi. Kako se ovaj tenk nije više proizvodio ni u drugim zemljama, bilo je teško doći do rezervih delova, pa se problem rešavao rashodovanjem vozila i kompletiranjem ostalih. Oklopne jedinice ,takođe, nisu imale dovoljno samohodnih PA topova, artiljerije, sredstva veze itd. Nakon ukazivanja mogućnosti za uvoz tenkova iz SSSR-a, prekida se dalji razvoj domaćeg tenka 636. Sredstva se usmeravaju na razvoj domaćeg oklopnog transportera, M-60, koji je 1962. god  izrađen u nultoj seriji od 30 komada. Bilo je i pokušaja ugradnje motora V-2, u tenk M-4, ali bez uspeha, a u  razvoju su bii i jurišni lansirni most, IC uređaj za vožnju, tenkovska radio stanica.
    U ovom periodu, prosečno se izdvajalo od ukupnih sredstava za naoružanje 10-13% za nabavku oklopnih vozila. Tenkovi T-34B su delimično modifikovani zahvatima na motoru, transmisiji, priključene su ralice, nove elektroinstalacije, uređaj za razminiranje. Serijska proizvodnja oklopnog transportera M-60 je uhodana i tokom proizvodnje vozilo je usavršavano, pa se  model M-60, kasnije proizvodi kao M-60P i na kraju M-60PB. Do kraja 1979.god, proizvedeno je 790 vozila. U razvoju je bio i novi transporter M-80, čija serijska proizvodnja započinje početkom osamdesetih, sto znatno popravlja odnos broja tenkova i OT. Kupljeni su tenkovi T-72M, a 1979. god. nakon kupovine licence, započinje i ozbiljniji rad na domaćem tenku. I pored intezivnog uvoza nove tehnike i ozbiljnih domaćih projekata, razvojni put oklopnih jedinica JNA nije bio jednostavan, i pre svega obeležen je mnogim reorganizacijama i koncepcijskim lutanjima. Mnoge promene su bile planirane, ali mnoge su bile iznuđene naglim i neočekivanim promenama vojno-političke situacije u okruženju. Daljim tekstom pokušaćemo da prikažemo taj burni period razvoja OMJ.

Reorganizacija "Drvar 2"

 
.....Reorganizacionim planom "Drvar" sprovedenim od 1959. stečena su određena iskustva, i uočeni mnogi promašaji u organizaciji OJ. Pojednostavljeno rečeno ovaj plan (po pitanju OJ) je bio jugoslovensko viđenje organizacije oklopnih jedinica za potrebe nuklearnog rata, koje je dobrim delom bilo nametnuto ograničenim sredstvima i mogućnostima. Ukidanje bataljona, kao organizacione jedinice učinilo je da su čete bile direktno podčinjene komandi puka - brigade, sto je uslovilo relativno veliki broj komandujućih veza i preopterećenje komandanta puka - brigade. Ovo resenje je smanjilo broj staresina u OMJ, a i usporilo napredovanje oficira, stvorivši mnoge nelogičnosti izražene u radu personalne uprave. Plan Drvar je doneo mnoga savremena rešenja, ali usled svoje tehničke, kadrovske i materijalne ograničenosti JNA, u praksi nije bilo koristi. Razlozi za promenu su brojni, jedan je od njih je i činjenica da je američka armija takođe početkom šezdesetih napustila Pentomic formaciju i prešla na novi tip organizacije. Mnogi promašaji plana su maskirani pod frazom "dalje dogradnje" jedinica. Sem ovoga od 1961. je započela velika modernizacija omogućena isporukama moderne tehnike iz SSSR-a. Zarad efikasnog korišćenja ove tehnike bilo je nužno ponovno reorganizovanje jedinica i ustanova roda OJ. Rad nad planom "Drvar 2" je započet 1962., i karakterisao ga je obiman rad i planiranje, kojim su se želeli izbeći problemi prethodne reorganizacije. Konačno,8. jula 1964. naređen je početak sprovođenja plana reorganizacije JNA "Drvar 2". Osnovno obeležje novog plana bilo je vraćanje bataljona u organizacionu strukturu puka i brigade i uvođenje većih pešadijskih, inžinjerijskih i pozadinskih jedinica u diviziju i oklopnu brigadu. Ustanovljeno je da potencijalni rat ne mora biti nužno svetski i nuklearni, te shodno tome tenkove, koji su trebali samostalno dejstvovati, ojačati pešadijom i ostalim elementima. Po planu "Drvar 2" ustanovljene su formacije: Samostalna oklopna brigada, Oklopna brigada (u sastavu okl. divizije), oklopni puk, oklopni bataljon (pešadij. divizija) i oklopni bataljon u sastavu pešadijske brigade.
.....Novi oklopni bataljon je imao dve ili tri tenkovske čete i jednu moto pešadijsku cetu. Tenkovska četa je imala deset vozila i bila je ista u svim jedinicama nezavisno od veličine i ranga. Novi bataljoni su približno bili opremljeni kao i bataljoni armija Varšavskog ugovara, ali su jos uvek bili znatno slabiji od iste organizacione jedinice u NATO paktu. Samostalna oklopna brigada je imala tri oklopna bataljona, a oklopna brigada ( u diviziji) je po novoj formaciji imala dva oklopna bataljona, isto kao i puk, ali sa motopešadijskim bataljonom i jedinicama podrške i pozadinskim delovima. Oklopni bataljon u pešadijskim brigadama je imao 2 tenkovske čete, s namerom da vremenom dodje do pune formacije. Tokom 1964.god rasformirana je 26. oklopna div. a 20.okd je preimenovana u 7. oklopnu diviziju sa komandom u Sisku (2.okbr -Jastrebarsko, 31.okbr - Dugo Selo i 265.okbr-Bjelovar). U sastav div. je vraćen mešoviti art. puk (36 haubica 122mm i 12 haubica 155mm) i uveden PO  raketni divizion sa 2 baterije od po 4 oruđa 2P26. Odmah je uočeno da ova divizija nema adekvatnu PVO zaštitu, inžinjerijska sredstva i da je oslabljena nepostojanjem trećih okb u brigadama iz njenog sastava. Osim divizije ustanovljeno je i šest samostalnih oklopnih brigada (1, 203, 211, 243, 252 i 329.okbr). Mnogi pukovi i brigade formirani po prethodnom planu je rasformirano (194, 230, 234, 247, 282). Jedna od karakteristika novog plana je i dodeljivanje oklopnih pukova pojedinim divizijama. Ovi pukovi nisu mogli samostalno dejstvovati jer u svojoj formaciji nisu imali moto pešadijski bataljon. Pokretljivost ovih pukova je bila ograničena pokretljivošću ostalih elementa pešadijske divizije. Planirano je da se vremenom divizije motorizuju i na takav nacin reši pitanje integracije pešadije i oklopa. Od oklopnih bataljona formirani su pukovi kod 1. i 14. proleterske divizije i kod 7. i 16. pešadijske divizije. Oklopne bataljone su zadržale 2.i 6. prol. divizija i 4.,5.,12.,13.,15.,18.,32., i 42. pešadijska. Na osnovu plana "Drvar 2" i divizije tipa B dobijaju oklopne bataljone - u Banja Luci, Skoplju i Novom Mestu. Takođe i deset pešadijskih brigada su imale tenkove: 5.,6.,11.,15.,16.,18.,19. (proleterske) i 25.,195. 209. Bataljoni u divizijama su imali tri tenkovske i jednu pešadijsku, a kod pešadijskih brigada dve tenkovske i jednu pešadijsku četu (21 tenk i 278 ljudi). Po novom planu organizacije, dakle, jedino su oklopni pukovi bili bez formacijske pešadije.

Četa tenkova T-54B / Serijska proizvodnja OT M-60 je omugućila mehanizaciju OJ

 

Lokacija jedinica po planu "Drvar 2"

 

.....Grupisanje OMJ u strategijskom rasporedu Kopnene vojske izraženo kroz mimodopsku lokaciju, bilo je težišno orijentisano prema našim zapadnim i južnim granicama, zbog čega su na teritoriji I i VII armijske ob-lasti bile razmeštene relativno slabije snage i sa nižim stepenom borbene gotovosti. U skladu s takvim planom na teritoriji Prve armijske oblasti bile su 252. okbr tipa »A« locirana u Kraljevu i 24. samostalni oklopni puk lociran u Smederevu. Obe te jedinice bile su pod neposrednom komandom Kragujevačkog vojnog područja. Prvi bataljon 24. samostalnog oklopnog puka iz Smedereva imao je obavezu da na oglas mobilizacije razvije oklopni puk, koji ulazi u sastav 24. pd, a drugi tenkovski bataljon oklopni puk za 23. pešadijsku diviziju. Vojno područje Novi Sad imalo je pod svojom komandom 203. oklopnu brigadu »A-l«, lociranu u Pančevu, čiji je drugi bataljon bio u Vršcu. Mobilizacijskim planom razvoja OMJ bilo je predviđeno formiranje 36. oklopnog puka u Vršcu, koji bi ušao u sastav 36. pešadijske divizije i 25. oklopnog puka u Pančevu koji bi ušao u sastav 25. pd. Za ove OMJ postojalo je naoružanje i oprema, ali nije bilo mirnodopskog jezgra. Gardijska divizija dobila je u svoj formacijski sastav 1. oklopni puk lociran u Beogradu. Na teritoriji Treće armijske oblasti Vojno područje Skoplje imalo je pod svojom neposrednom komandom 243. oklopnu brigadu tipa »A«, a Vojno područje Niš 211. oklopnu brigadu tipa »A-l« i Drugi samostalni oklopni puk čiji 1. bataljon na oglas mobilizacije razvija 2. okp/2. pd, a 2. ba-taljon razvija 21. okp/21. pd. Kasnije, u toku ovog istog razdoblja, 2. oklopni puk je ušao u sastav i pod komandu 2. pd »A« u Nišu. Istovremeno, po planu »D-2« u Prilepu je 1964. godine formiran 41. okp u sastavu 41. pd »A« (Bitolj). U okviru Četvrte armijske oblasti (Split) došlo je, takođe, do značajnih promena. Na području Vojnog područja Mostar ukida se 219. oklopna brigada u Čapljini i formira 219. okiopni bataljon, da bi i on, 1967. godine, bio ukinut. Deveti oklopni bataljon, baziran u Benkovcu, stavljen je pod neposrednu komandu Vojnog područja Šibenik, s tim da na oglas mobilizacije razvija oklopni puk i ulazi u sastav 9. pešadijske divizije Knin (ranije 19 pd). Peta pešadijska brigada tipa »A«, locirana u Titogradu, dobila je u svoj sastav oklopni bataljon jačine dve tenkovske čete. Pred kraj ovog razdoblja formira se Deveta armijska oblast (Ljubljana) u čijem sastavu ostaje Prva oklopna brigada u Vrhniki, 14. pešadijska diviziji tipa »A«, sa komandom u Postojni, koja dobija u svoj sastav 14. oklopni puk, lociran u garnizonu Pivka, a 195. pešadijska brigada tipa »A« oklopni bataljon sa dve tenkovske čete, lociran u Kranju. Peta armijska oblast zadržava i dalje pod neposrednom komandom oklopnu diviziju (7. okd) koja je preformirana u brigade i locirane ovako: 2. oklopna brigada u Jastrebarskom, 31. oklopna brigada u Dugom Selu i 265. oklopna brigada u Bjelovaru. Takvom reorganizacijom 265. oklopna brigada izašla je ispod komande Vojnog područja Zagreb i ušla u sastav 7. oklopne divizije. Na teritoriji Vojnog područja Rijeka došlo je, takođe, do značajnih promena. Šesti oklopni bataljon, lociran u Karlovcu, preformiran je u oklopni puk, i stavljen pod komandu Riječkog vojnog područja. Trinaesta pešadijska brigada tipa »A« (Rijeka) dobija oklopni bataljon jačine tri tenkovske čete. Bataljon je lociran u Ilirskoj Bistrici. Sedma armijska oblast, po planu »D-2«, imala je OMJ samo na teritoriji Banjalučkog, Osiječkog i Titogradskog vojnog područja, ali i one znatno smanjene. OMJ na teritoriji Sarajevskog vojnog područja su rasformirane. Banjalučko vojno područje imalo je pod svojom neposrednom komandom 5. oklopni bataljon, koji u ratu razvija 5. oklopni puk RVK, Iociran u Zalužanima, a ŠC OJ 329. oklopnu brigadu, koja se u miru koristi kao školska jedinica. Vojno područje Osijek ima 12. samostalni oklopni puk, takođe, lociran u Osijeku. On se na oglas mobilizacije razvija u 12. oklopni puk 12. pd i 16. oklopni puk 16. pd. Vojno područje Tuzla imalo je oklopni puk tipa »B«, lociran u Brčkom. Ukupno su OMJ po planu »D-2« raspolagale sa 1.472 tenka u formiranim jedinicama tipa »A«, »A-l« i »B«, i sa 315 tenkova u rezervi, za formiranje oklopnih pukova pešadijskih divizija koji se razvijaju na oglas mobilizacije. Stvarno brojno stanje bilo je i veće na kraju ovog razdoblja, kada se uzmu u obzir svi tenkovi M4A3, koji su počeli masovnije da izlaze iz naoružanja OMJ i delom se stavljaju u rezervu, a delom se koriste i za obuku u gađanju i blisku protivoklopnu borbu u vojnim školama i trupnim pešadijskim i artiljerijskim jedinicama.
.......Po novom planu su i mnoge jedinice preimenovane, zarad produženja tradicije ratnih jedinica iz NOR-a. Preimenovanje se obavljalo po teritorijalnom principu, gde je JNA jedinica dobijala naziv i tradiciju partizanske jedinice koja je stvorena na tom području, pa je shodno tome preostala 20. oklopna divizija, postaje 7. (7. banijska iz rata).
.....Tenkovi su bili standardizovani po armijama - I , IV i VII tenkovi M-4 (osim u gard. diviji), III je imala T-34,u V armiji bilo je T-54, M-47 i M4A3. Jedinice su imale klasifikaciju A ili A1, sto je značilo da je popunjena sa 1/2 do 2/3 ljudstva ili B sto je značilo samo mirnodopsko jezgro za razvijanje. Jedinica sa A oznakom su bile prvog ešalona i na njih se računalo odmah po izbijanju ratnih dejstava. U praksi bilo je velikih oscilacija u borbenoj gotovosti. Tako su na primer u 1.,7. i 14. oklopnom puku A klasifikacije 33% bilo mladih vojnika, 20% ljudstva je stizalo iz rezerve. U slučaju agresije bilo je moguće angažovanje jedva polovine tih jedinica. Na ruku im nije išla ni činjenica da je municija drzana u posebnim izdvojenim objektima, pa je za popunu tenkova bilo potrebno minimalno šest sati.
......Plan je predvidjao da u 1975. god u posedu JNA bude 2517 tenkova (tenkovi Šerman bi bili izbačeni iz naoruzanja, 41,6% T-54/55, 45,9% T-34, 12,4% M-47) sa kojima bi se formirale:
Jedinice Napomena
1 Oklopna divizija sa 3 okbr
6 samostalne okbr sa po 3 okb
8 pesadijskih divizija sa po jednim okp od 3 bataljona
2 pesadijske divizije sa po jednim okp od 2 bataljona
10 pesadijskih divizija sa po jednim okb
5 pesadijskih brigada sa po jednim okb

.....Stanje oklopne tehnike 1962.Tenkovi: T-54 - 110, T-34 - 422, M-47 - 319, M-4A3 - 599, M-32 - 22, M-74 - 14 Ostalo:M-8 - 264,, M-3A1 -304, OT M-60 - 12, M-5 - 132

 

Procena vatrene moći JNA tenkova

 

.....Nakon prijema prvih kontigenata tenkova T54 JNA je u svome invetaru imala zbirku od 4 modela tenkova, i na sve njih je ozbiljno računala. Ocenjeno je da T-54 na osnovu svoje oklopne zaštite, pokretljivosti, kontroli vatre i opremi predstavlja savremen tenk koji se može suprostaviti drugim savremenim tipovima. Zamerke su se najviše odnosile na probojnu moć jer je ispitivanjima ustanovljeno da pancirnom municijom (u to vreme) ne moze probiti pancirnu ploču od 100mm pod uglom od 30 stepeni. Smatralo se da rešenje treba tražiti u boljem oblikovanju vrha pancirnog projektila. Za tenk M-47 Paton smatrano je da po oklopnoj zastiti, opremi i drugom je ravnopravan sa tenkom T-54, i pri tome je nešto i pokretljiviji. Mišljenje je bilo "Sve taktičke osobine tenka M-47 zaslužuju visoku ocenu izuzev probojne moći". U tome je zaostajao u odnosu na T-54, što je ustanovljeno tokom uporednog ispitivanja. Za tenk T-34 smatrano je da nema dovoljnu oklopnu zaštitu jer ne štiti ni od kalibra 57mm na razdaljini manjoj od 200m. Probojna municija ovog vozila takodje nije zadovoljavala jer pancirno zrno probijalo je samo 66mm na daljini od 100m pod uglom ploče od 30 stepeni. Smatrano je da rešenje može biti ugradnja topa 90mm. U to vreme (1962.) JNA je imala 422 T-34, sa potpuno popunjenim tromesečnim borbenim kompletom i viskom od 122.568 metaka kalibra 85mm, sto je između ostaloga ugradnju topa 90mm činilo nerentabilnom. Rešenje je nađeno kasnije uvozom kumulativnih granata. Najslabije je ocenjen M-4A3 Šerman čija je oklopna zaštita štitila od kalibara 57mm tek preko 400m udaljenosti. Problem je bio i nedostatak rezervnih delova, koji su se jedino još mogli nabaviti na otpadima rashodovane tehnike. Količina od 600 ovih raspoloživih tenkova nije dozvoljavala jednostavno otpisivanje i povlačenje iz naoružanja. Kako nije bilo moguće doći do sigurnih podataka o ostalim savremenim zapadnim tenkovima smatrano je da orijentaciono treba računati da tenkovi sa topom 105mm Leopard I, AMX-30 i M-60 imaju veću probojnu moć od M-47, da je oklopna zaštita AMX-30 i Leoparda jednaka onoj kod T-54, a da M-60 ima veću oklopnu zaštitu. Shodno ovome za T-34 i M-4 smatrano je da efikasnu borbu protiv ovih tenkova mogu voditi samo bočnim dejstvovanjem i to po najosetljivijim elementima.

Prvim serijama tenkova T-55 popunjavane su oklopne brigade na najosetljivijim pravcima

 

Nove nabavke tenkova T-34

 
.....U procesu nabavke novih generacija oklopnih vozila iz SSSR-a pojavila se mogućnost nabavke remontovanih i modernizovanih tenkova T-34B. U ediciji ''Razvoj oružanih snaga SFRJ" stoji da su Sovjeti jugoslovensku stranu za isporuku tenkova T-54/55 između ostaloga uslovljavali i kupovinom starih T-34. S druge strane i Jugoslavija je vec imala 420 tenkova ovog tipa, ali i oko 600 Šermana za koje je trebalo pronaći adekvatnu zamenu. Vodjena je zustra polemika sa mnogim razlozima "za" i "protiv". Navedeno je najmanje deset argumenata, koji dokazuju zastarelost tenka, a samo dva koja idu u prilog nabavci (70% rezervnih delova se nabavlja u zemlji i usavršena petobrzinska menjačka kutija). U početku je zauzet stav da se ovi tenkovi mogu prihvatiti samo kao besplatna donacija ili uz simboličnu cenu. Ipak na jugoslovenske planere je uticala činjenica da je uz ove tenkove sledovala i kumulativna municija, cime se znatno uvećava borbena moć T-34 i delom prevazilazi njegova zastarelost. Takođe ovo je bio i najbolji nacin da se dodje do originalnih rezervnih delova i municije i za postojecu flotu tenkova T-34 koja je bila u lošem stanju. Predložena je cena od 8.000 američkih dolara, sto je trebalo biti 20% vrednosti savremenog tenka. U proceni je navedeno da su 1947. ovo tenkovi plaćeni po 39.000 dolara, a da je tokom Suecke krize SSSR ove tenkove isporučivao Egiptu po 35.000 dolara. Zarad poređenja u isto vreme T-54A su plaćani 87.660, T-54B 93.244, a T-55 115.518 dolara. Sovjetska ponuda iz septembra 1966. bila je 39.278 dolara. Ocenjeno je da je cena 15 - 20.000 prihvatljiva, ali da se potražuju vozila koja su minimalno korišćena nakon generalnog remonta i sa svim pripadajućim alatom i priborom. Isticano je da prioritet ima nabavka kumulativne municije. Konačno u periodu 1966 - 68 isporučeno je 600 tenkova T-34B, u serijama od po 200 godišnje. Prijemna baza , kao i ranije bila je u Pančevu. U kontigentu iz 1968. bilo je pored 140 T-34B i 60 T-34BK, namenjenih za komandovanje i tu svrhu opremljenim sa još jednom radio stanicom.
.....Tenkovi T-34B su u odnosu na standardni T-34/85 imali poboljsani motor V-34 M11 (sa unapređenim rešenjem dovoda goriva i prečišćenjem vazduha), grejač motora, mehanizam za zaštitu elevacionog sistema cevi topa u slucaju udara top u zemlju, novu nišansku spravu TŠ-16, monokularni inracrveni uređaj za vožnju, nove periskope za komandira, ojačane osovine lenjivca, osigurače osovinica gusenice, bolje zaptivanje transmisije, nove potporne točkove, uređaj za komunikaciju posade...

 

Plan "Snaga"

 
.....Plan "Drvar 2" iako je bio doneo brojne promene nije dao resenja u svim segmentima obuke i organizacije OMJ. Izrada novog plana pod sifrom "Snaga"datira iz 1964. i koji je trebao biti sproveden do 1970., sa ciljem dalje optimizacije organizacije i formacije OMJ, a u skladu sa prijemom mnogih novih tipova borbene tehnike. Na osnovu plana "Snaga" povucen je deo tenkova M-4A3, a predvidjao je upotrebu tenkova M-47 do 1975. Doslednu primenu plana omela je afera nastala nakon objavljivanja clanka u nemakoj stampi, u kome su objavljeni podaci o JNA, koji su bili veoma slicni onim projektovanim u planu Snaga. Doslo je do odredjenih korekcija. Najvece promene na osnovu ovog plana izvrsene su tokom 1967. U samostalnim oklopnim brigadama (okbr) uvedeni su treci bataljoni, a vod ABHO je prerastao u cetu. Iz oklopnih bataljona (okb) koji su bili u oklopnim pukovima (okp) i pesadijskim brigadama (pbr) izbacene su motopesadijske cete. Iz svih okb izbaceni su pionirski vodovi. Delimicno je preformirana i 7.oklopna divizija. Generalno sve cete su bile potpuno istog sastava, ali je od ranga bataljona i navise bilo varijacija. Oklopni bataljoni blize granici su imali po tri tenkovske cete, a oni unutar zemlje po dve. Samostalni oklopni pukovi bili su cetnog sastava i cesto su po planu su slucaju mobilizacije razvijali jos po jedan okp. Takodje okb u pesadijskim pukovima, koji su u slucaju potrebe prerastali u divizije, razvijali su oklopne pukove.
.....Formirane su mnoge nove oklopne jedinice, pa su u pojedinim pesadijskim divizijama okb prerasli u pukove, ili su preformirani. U skladu sa ovim ugaseni su tenkovski garnizoni u Mariboru, Subotici i Capljini, a uspostavljeni su garnizoni Pivka, Vipva, Pazin, Leskovac i Kumanovo.
.....Nakon zakljucaka izvedenih nakon arapsko - izraelskog sukoba iz juna 1967., ustanovljeno je da sve jedinice zapadno od Ljubljane trebaju biti mobilne i u doba mira, pa je na osnovu ovoga odluceno da potpuno razvijeni budu 14. i 41.oklopni puk, oba okb. 13.pesadijske brigade i okb.25.pesadijske bigade. Ove jedinice su se nalazile u garnizonima uVipavi, Pivci, Ilirskoj Bistrici i Pazinu, a 41.oklopni puk iz garnizona Prilep. Proverom borbene gotovosti u 14.oklopnom puku je ustanovljeno da su tenkovi oba bataljona bili popunjeni municijom, da u predvidjeni rejon mogu da izdju za 20 - 30 minuta u radnom vremenu, odnosno za 60 min. u ostalim periodima dana. Izmestanjem ovih bataljona u garnizone Pivka i Vipava daljina od rejona pocetnih dejstava smanjena je sa 50 - 70km, na 20 - 30km, odnosno 1-2 sata.
.....Na dan 31. decembra 1967. OMJ JNA po pitanju tenkova su raspolagale sa: 349 tenkova T-55, 140 T-54 (?), 820 T-34/B, 317 M-47 i 403 M4A3, skupa 2031 tenk.

Rumunski oklopni transporteri TAB-71 bili su u naoružanju jedinica vojne policije / Tokom sedamdesetih dolazi do puno problema u redovnom održavanju tenkova M-47

 

Intervencija u Čehoslovačkoj, zadatak Avala u Jugoslaviji

 
.....Tokom šezdesetih Jugoslavija je imala odlične odnose sa članicama Varšavskog ugovora, što se između ostaloga ogledalo i u isporukama velikih količina nove ratne tehnike, prvenstveno iz SSSR-a. U razmatranjima, opasnost po Jugoslaviju prvenstveno je viđena u NATO paktu, sa stavom da je najosetljiviji deo teritorije zapadno od Ljubljane. U takvoj relaksiranoj atmosferi vest o iznenadnoj intervenciji SSSR-a i ostalih satelita u Čehoslovačkoj 20. avgusta 1968. bio je veliki šok za vojno - politički establišment Jugoslavije. Vojni vrh je bio u potpunosti zatečen, i odmah su preduzete mere da se spreči eventalno slični scenario i u Jugoslaviji. Pokrenute su brojne jedinice svih vidova JNA, koje su u specifičnoj atmosferi iščekivanja provele narednih par meseci. Period od kraja avgusta do prve nedelje oktobra u kome su angažovane jedinice JNA poznat je kao zadatak Avala.
.....Po naređenju aktvirane su jedinice koje gravitiraju prema susedima članicama VU. Naređena je mobilizacija nekih jedinica i aktiviranje dela jedinica "B" klasifikacije. Angažovane su 211. i 265.okbr i Prvi bataljon 329.okbr., kao i 1., 2., 8., 12., 16., 24., 25. i 36. oklopni puk. Ove snage su upućene u očekujuće rejone prema Mađarskoj i Bugarskoj, ili kao protivdesantno obezbeđenje aerodroma i eventualnih desantnih prostorija. Ovo je bilo prvo veliko pomeranje oklopnih jedinica jos od Tršćanske krize 1953. Angažman relativno velikih oklopnih jedinica izneo je na svetlost dana i mnoge mirnodopske propuste u organizaciji, obuci i materijalnoj bazi, sto se moze sagledati na primeru upotrebe 329.okbr iz garnizona Banja Luka.

.....Prvi bataljon ove brigade dobio je naređenje za aktiviranje u 01.30h 26. avgusta, sa naredbom da tenkovi budu ukrcani na vagone do 18.00h. Na raspolaganju je bilo oko 16,5h, što je bilo tek 2/3trećine predviđenog vremena za mobilizaciju. U naređenju nije stajalao da li bataljon popuniti redovnim vojnicima ili rezervom, dali tenkove treba popuniti municijom itd. Ovo je tek kasnije razrešeno. Tokom pozivanja rezervnog sastava uvidela se manjkavost u radu lokalnih organa, vremenu pristizanja u jedinicu, načina pozivanja itd. Nešto kasnije je utvrdjeno da su automati PPS koje je dužio bataljon skoro neupotrebljivi, pa je stigla zamena - poluatomatske puske M-59. Loših iskustava je bilo i u svim drugim angažovanim jedinicama. Odmah je uočena velika razlika u obučenosti rezervnog i redovnog sastava, što je kvarilo homogenost jedinica. Pojedine su popunjene vozilima iz popisa - cisternama, koje nisu bile opremljene za pretakanje goriva u druga vozila. Tokom celog perioda trajanja krize bio je izražen problem dopremanja i pretakanja goriva. Mnogi pukovi nisu imali propisane cisterne, a cesto ni najnužniju ambalažu (12. i 16.okp). Kao i tokom angažovanja 1953. u vreme Tršćanske krize, ponovio se problem sa akumulatorima, koji je uzrokovan malim kapacitetom akumulatorskih stanica ali i nedostatkom kiseline za formiranje. U 12. i 16.okp, pored svih problema, moralo se raditi i na proširenju klema jer dimenzije raspoloživih akumulatora nisu odgovarale. Proces dekonzervacije vozila kod nekih jedinica je bio nedopustivo dug i one su na zborno podrucje izašle tek posle 3-4 dana. Problem je bio u nedostatku odgovarajućih srestava za dekonzervaciju, nedoslednim upustvima, bilo je malo stručnih lica, radilo se noću bez svetala itd. Malo je bilo sanitetskih vozila, koja su se mogla kretati van puteva.
.....I na terenu su uočeni brojni propusti. Maskiranje je bilo loše, jedinice su često linijski raspoređivane, sa slabim inžinjerijskim uređenjem terena. Zapostavljana je organizacija sistema vatre i sadejstvo sa okolnim jedinicama. Najuočljiviji nedostatak su bile jedinice veze, popunjene rezervnim sastavom, koji je znao biti obučen za sredstva veze koja su izbačena iz upotrebe.
.....Tokom aktivnosti OJ po zadatku Avala stečena su mnoga iskustva i pouke koja su iskorišćena u daljoj organizaciji i obuci. Zauzet je stav da OJ prema granici moraju biti "A" klasifikacije sa zadatkom primanja prvog udara i da usporavanjem dinamike napadača stvore uslove za mobilizaciju drugog ešalona. Prvi ešalon je obuhvatao oko 33% tenkova. Protivdesantna odbrana vitalnih rejona izbila je u prvi plan, a kako je smatrano da su OJ najadekvatnije za tu namenu predviđeno je 40-46% od ukupnog broja tenkova. Uprava OJ je predlagala da se borbeni komplet čuva u tenkovima, s tim da jedinice prema granici imaju veći procenat protivoklopnih granata, odnosno veci procenat fugasnih, ako su određene za protivdesantnu odbranu. Prva uprava Generalštaba je predlagala da se municija čuva u kamionima, čemu se Uprava OJ protivila.

.....Intervencija snaga VU u Čehoslovačkoj, iako kratkotrajna epizoda koja zapravo i nije direktno ugrozila Jugoslaviju, ostvarila je snažan uticaj na budući razvoj OJ, kao i generalno, na celu JNA. Izgleda da je vojni vrh bio jako zatečen brzinom i obimnošću agresije koju mogu ostvariti potencijalni napadači. Intervencija u Čehoslovačkoj i Arapsko - izraelski rat godinu ranije značajno su poremetili planove razvoja JNA  i može se reci da su presudno uticali na dalji istorijat OMJ JNA. Osnovni zaključci bili su da   velike oklopne jedinice su izuzetno ranjive iz vazduhe (a u potencijalnom ratu vazdušna prevlast snaga VU nije bila sporna) te je to bila prilika za definitivni razlaz JNA i oklopnih divizija. Smatra se da je ovaj događaj dao snažan podstrek razvoju novog tipa oklopne jedinice - mehanizovane brigade. Sva ova stečena iskustva i saznanja u realnost je trebao da sprovede novi plan - Snaga 2.

Komandni oklopni transporteri BTR-50PU i BTR-60PU

 

Plan "Snaga 2"

 
.....Jedna od zajedničkih karakteristika prethodnih organizacionih planova Drvar, Drvar 2 i Snaga je da su izrađivani na osnovu predpostavke da će agresija biti izvršena pre svega sa zapada. Događaji u Čehoslovačkoj pokazali su da do agresije moze doći i sa prostora zemalja članica VU. Takođe kratkotrajni šestodnevni rat izmedju Izraela i arapskih suseda u junu 1967. predočio je zastrašujuću efikasnost savremene avijacije protiv oklopnih jedinica. Oba događaja su snažno uticala na dalji razvoj, formaciju i lokaciju OJ, kao i uostalom čitave armije. Plan "Snaga 2" koji je donet već u septembru 1968. trebao je reorganizovati JNA u skladu sa novonastalom situacijiom. Kako JNA u sukobu sa jednim od blokova nije mogla računati na prevlast u vazduhu, posebno je bila izražena zabrinutost za zaštitu marševskih kolona. U to vreme kod većine jedinica je izvšena motorizacija, te je marš jedne oklopne brigade formirao kolonu velike dužine. Po pravilnicima izdatim 1973. kolona od 100 vozila, sa međusobnim rastojanjem od 25m protezala se preko 3.000m. Tadašnja oklopna brigada je imala više stotina vozila u svojoj formaciji. Ništa manje složen nije bio ni transport železnicom. Oklopna brigada je za svoj transport zahtevala ukupno 352 vagona: po vrstama 51 Gg, 213 J i 88 Jabvt, što je skupa činilo 10 - 12 vojnih vozova. Oklopne jedinice su zahtevale i velike količine municije i pogonskog goriva za svoje borbene komplete. Naprimer, mehanizovanoj brigadi sa dva oklopna bataljona (tenkovi T-55) za jedan borbeni komplet je sledovalo 268,5t municije i 182,2t goriva za jedno punjenje rezervoara. Takođe i snabdevanje takvih jedinica je zahtevalo veliki broj armijskih kamiona. Po pravilniku za dotur jednog bk tenka T-55 bilo je potrebano više od jednog kamiona - TAM 4500 je po propisima nosio 18 sanduka sa 36 metka 100mm.
....Jedna od najvećih promena bila je formiranje novih, - motomehanizovanih - (kasnije samo mehanizovanih) brigada. Zadatak novih jedinica bio je sprečavanje strategijskog iznenađenja i primanje prvog udara, čime bi se omugućilo popunjavanje jedinica unutar zemlje. Nove brigade su razmeštane u više garnizona da bi se izbeglo uništenje dejstvima iz vazduha. Prvo su formirane 36. i 51. motomehanizovana brigada, a ubrzo i 12. proleterska. Ove jedinice su imale po 2 oklopna bataljona i po jedan mehanizovani i motorizovani bataljon, kao i pripadajuće jedinice za podršku, komandovanje, logistiku itd. Zadatak im je bio odbrana pogodnih pravaca koji su sa severa vodili u unutrašnjost zemlje. Ove nove brigade su popunjene tenkovima T-34B i OT M-60. Ovom prilikom rasformirana je i jedina preostala oklopna divizija, koja je smatrana preglomaznom i kao takvom pogodnom za dejstva iz vazduha. Njene brigade su postale samostalne. Formirani su oklopni pukovi (okp) u 5 pešadijskih divizija B tipa ( u 16., 17., 21., 24., i 32.) kao i tri tenkovske čete koje bi u slucaju rata razvijale oklopni puk ili bataljone u odgovarajucim jedinicama. Rasformirani su mnogi oklopni pukovi, a ugašeni su tenkovski garnizoni Sisak, Petrinja i Kranj, ali su formirani i novi u Somboru, Zaječaru, Brčku, Rumu, i ponovo u Subotici i Mariboru.
..... Po ovom planu potpuno su bile razvijeni 14.okp i 265.okbr (bez dopunske čete), zatim 36. i 51.mtmbr (bez jedne mpč i dopč). Potpuno popunjeni bili su i 1., 8., 41. i 42. oklopni puk bez trećih četa. Određen je borbeni komplet tenkova koji su bilu u garnizonima prema članicama VU. Za T-34 propisano je 27 kumulativnih nerotorajućih, 14 pancirnih i 13 kumulativnih (? verovatno fugasnih). Za tenk T-55 određen je borbeni komplet od 22 kumulativnih, 11 pancirnih i 10 trenutnih (fugasnih) granata.
....Tokom inspekcijskih kontola u martu i aprilu 1969. ustanovljeno je da delovi 36.mtmbr. mogu izaći na mesto mobilizacije za 10 - 60 min. Problem je bio značajan procenat vozila koji je uziman od građanstva (popisa), nedostatak podoficira, nepouzdan rezervni sastav. U proteklom periodu uočeno je da u ovom novom tipu jedinica bataljoni nemogu dejstvovati samostalno vec se moraju ojačavati elementima drugih bataljona. Predloženo je ukidanje motomehanizovanog bataljona i uvođenje mehanizovanih četa u tenkovske bataljone. Predloženo je uvođenje samohodne artiljerije (M-7 105mm), kao i pojačanje PA i PT diviziona. Sredinom 1970. motomehanizovane brigade se prevedene u mehanizovane., sa planom da se 36.mbr nedostajućim OT popuni do kraja 1970., a 51.mbr u toku 1971. Iako ovaj tip brigada nije bio predviđen dugooročnim planovima, neočekivana promena spoljne vojno - političke situacije iznudila je njihovo formiranje. U početku relativno skromno opremljene sa T-34, OT M-60 i artiljerijom iz Drugog svetskog rata ove brigade su pokrenule veliki proces mehanizacije JNA, koji je trajao do njenog kraja, omugućivši formiranje velikih operativnih jedinica poput mehanizovanih divizija i korpusa.
.....Oklopna tehnika po planu Snaga 2, 14. septembra 1968. 379 T-55, 140 T-54, 943 T-34, 318 M-47, 371 M4A3, 63 PT-76B, 182 OT M-60, 59 BTR-50PU, 41 BTR-50PK i 19 BRDM-2

 

Dogradnja kroz plan "Rudo"

 
.....Izrada plana Rudo započeta je sredinom 1971. Može se tumačiti kao nadogradnja prethodnih reorganizacija. Plan je trebao iznaći rešenje za jednu od najvećih preokupacija tadašnjeg armijskog vrha, a to su masovni vazdušni desanti strategijsko - operativnog nivoa. Na osnovu proučavanja iskustava iz lokalnih ratova i opremljenosti potencijalnih agresora, vazdušni desanti su smatrani veoma opasnim i izvesnim u eventualnom ratu. Značajan deo obuke je izvođen u skladu sa ovim stavom, a mnoge jedinice su pozicionirane bliže mogućim rejonima desantiranja. Oklopne jedinice su smatrane najboljim rešenjem za neutralisanje velikih desanata. Tek razvojem jedinica TO ovaj problem se prepušta u njihovu nadležnost, a oklopne jedinice oslabađaju ovog zadatka. Sem ovoga velika pažnja je posvećena iznalaženju rešenja za suprostavljanje oklopnim klinovima napadača. Opšti stav bio je da se OJ ne podmeću direktnom napadu, vec da u povoljnom trenutku napadaju bokove, kada je napadač vec uzdrman odbranom, čime bi ofanzivne mogućnosti OJ došle do punog izražaja. I tokom primene ovog plana došlo je do značajnog pomeranja i prenaoružavanja jedinica, sto je dobrim delom bilo uslovljeno i prijemom nove tehnike. Formirana je i treća mehanizovana brigada od 12.proleterske brigade, u kojoj je taj proces započet jos ranije. Neke (265.okbr, 36.mbr) jedinice su ušle u sastav pešadijskih divizija. Na ugroženim tenkoprohodnim pravcima formirani su protivoklopni divizioni od PT topova 57mm ili SO 76mm. Jedna od novina bilo je sjedinjavanje 453.pešadijkog puka i 16.oklopnog u 453.brigadu sto će i kasnije biti redovna praksa. I pored nesporno velikog zalaganja primenom plana dolazilo se do kranje čudnih rešenja, pa je tako 5.oklopni puk(formiran od 973.NC) u Banja Luci nakon reorganizacije kroz plan Rudo dobio tenkove M-47 za jedan bataljon, a u drugom je imao tenkove T-34. Komandni tenk puka, ipak, bio je T-34.
Oklopni i meh. bataljoni, plan Rudo
I armija
II armija
III armija
V armija
VII armija
IX armija
VPO
VPT
okb
15
8
7
13
8
6
1
okb R
1
3
1
1
1
mb R
1
mb
5
1
1
3
2
1

VPO-Vojno pomorska oblast, VPT-Vojno područje Titograd

 

 

Veliki manevar "Sloboda 71"

 
.....Ovaj manevar izveden je od 2 do 9 oktobra 1971. na prostoru Bela Krajina - Kordun - Banija - Lika - Zapadna Bosna, pri čemu je angazovano oko 40.000 pripadnika JNA. Manevar su izvele jedinice V i IX armije, kojima su stigla pojačanja i iz drugih armija. Cilj je bio provera koncepcije ONO u savremenom ratu, ali i mnogih tipova nove ratne tehnike koji su prethodnih godina nabavljeni. Pripreme su započete jos sredinom marta 1971., a planom je bilo predviđeno forsiranje reke od strane OMJ, odbrana reke, vazdušni desant i protivdesantna odbrana. Posebna pažnja je posvećena obuci redovnog sastava, koji je i bio nosilac vežbe, jer rezervni sastav nije pozivan. Sva tehnika je morala biti pregledana i dovedena u ispravno stanje, kako bi se zastoji i kvarovi tokom manevra sveli na minimum. Za kompletiranje predviđenih jedinica iz 243.okbr je upućen kompletan bataljon sa 30 OT M-60, a 211.okbr je uputila dve mehanizovane čete i dve tenkovske čete (samo posade). Pripreme su izvršene na poligonima Pivka i Slunj. Tehnika koja je pripadala "plavoj" strani je bila obeležena karakterističnim simbolom munje bele (bledoplave) boje. Nakon završetka "Slobode 71" održan je veliki defile jedinica JNA u Karlovcu. Manevar je bio velika demonstracija mogućnosti jugoslovenskih OMJ, koje su u prethodnom periodu znatno promenjene u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu. Veliki angažman OMJ su imale i tokom manevra "Nišava 73" koji je na prostoru Dobrica, Toplice, Puste reke i okline Leskovca izveden tokom septembra - oktobra 1973. Po planu 211.okbr je imala ulogu napadača, na 19.okp koji je bio u odbrani. Vežba je sa uspehom izvedena pri čemu je "razbijen" branilac. Ovakvi manevri su bili pre svega prilika da se proveri kvalitet i stanje tehnike. Tako je ostalo zabeleženo da je tokom marševanja 19. oklopni puk imao 51 kvar na tenkovima T-34. Kasnije je utvrđeno da je uzrok loše izvden remont, sa nekvalitetnim delovima i neobučen rezervni sastav.

Tehnika "Plavih" je na manevru "Sloboda 71" bila označena simbolom munje, svetle boje

 

Intezivni razvoj sedamdesetih godina

 
.....Period razvoja OMJ tokom sedamdesetih godina obeležio je konstatan prijem nove tehnike, koja je nabavljana uglavnom iz Poljske Čehoslovacčke i SSSR-a. Početkom ovog perioda procenjena je perspektivnost oklopne tehnike kojom je raspolagala JNA. Smatrano je da se na T-34 moze računati do 1980., kada bi počeo proces smanjenja i zamene, a do istog perioda služio bi i M-47. Za tenkove T-54 i T-55 perspektivnost je procenjena do 1990., odnosno 1995. godine. Za domaći OT M-60 i tenk PT-76B, planirana je upotreba do 1990. Kasniji događaji su uglavnom iznedrili sasvim drugačiji istorijat upotrebe. Najveći deo američke tehnike iz programa vojne pomoći je ocenjen kao neperspektivan, sa planom povlačenja iz upotrebe tokom sedamdesetih godina. Interesovanje za ova zastarela vozila pokazala je Teritorijalna odbrana, koja je kasnije preuzela jedan manji broj tenkova M-4A3 i automobila M-3A1 Skautkar. Sa velikim entuzijazmom je ocekivan početak serijske proizvodnje novog OT M-980 (buduci BVP) i to 40 vozila u 1975., a po 90 u periodu 1976-1980.
.....Sovjetski upad u Čehoslovačku je na kratko prekinuo isporuke ratne tehnike. Vec od 1969. isporuke su išle redovnim putem. Do 22. avgusta 1968. Jugoslavija je primila 379 tenkova T-55/A, 140 T-54A/B, 523 T-34B, 63 PT-76B, 19 BRDM-2 (sa 93.000 metaka 14,5mm). Do 1970. plan nabavke je predviđao isporuku još 207 T-55, 77 T-34B, 36 BRDM-2 (sa dodatnih 162.250 metaka). Ovo je zbog raznih razloga samo delimično ostvareno. Za period 1970-72. planirane su nove količine tehnike, za koju su vođeni pregovori Istovremeno sa SSSR-om, Poljskom i Čehoslovačkom. Sa Sovjetima je pregovarano za 100 tenkova T-55, kao i za prateću opremu (razna učila, kabinetska oprema, poligonska oprema) koja se mogla nabaviti samo u toj zemlji. U Poljskoj je zaključen ugovor za isporuku 150 T-55 (136 T-55A i 14 T-55AK) za 24 miliona dolara, koji su trebali biti isporučeni u periodu 1970 - 72. Pregovori sa Čehoslovačkom su duže trajali sa čestim promenama količine borbene tehnike koja se želela nabaviti. Zaključnim ugovorom do 1973. iz Čehoslovačke je trebalo biti isporučeno 40 T-55A, 26 tenkova za izvlačenje i 39 tenkova nosača mostova. Razmatrana je i nabavka specijalizovanih izviđackih automobila za potrebe ABH službe i komandovanje u artiljeriji, jer su za te zadatke jos uvek korišćeni američki veterani M-8, M-3A1 i M-5.
.....Stalna isporuka dodatnih tenkova uslovljavala je velika premeštanja tehnike iz jedinice u jedinicu, cesto i na suprotnim krajevima Jugoslavije. Marta 1971. iz SSSR-a isporučeno je 66 T-55, od kojih je 63 bilo namenjeno 1.Gardijskom oklopnom puku (gokp), koji je tada imao tenkove T-34. Nešto kasnije delimično prenaoružana je i 329.okbr, pa je doneta odluka da se višak T-34 uputi u 14.okp Pivka - Vipava, a da se tenkovi M-47 iskoriste za formiranje ratnih četa KOGB (Komanda odbrane grada Beograda). Ovakve promene su u praksi stvarale velike probleme u obuci, održavanju i sl. posebno ako jedinica pre toga nije imala takav tip tenka. Tako je 14.okp u dužem periodu imao znatno smanjenu bojevu gotovost, sve dok nije izvršena preobuka kompletnog sastava na novi tip tenka. Da napomenemo reč je o jedinici, koja je tada važećim planovima bila jedna od najpopunjenijih i koja je u OMJ trebala među prvim reagovati u slučaju agresije.
.....Krajem 1971. pripadnici Uprave OJ obišli su 20 oklopnih jedinaca sirom SFRJ u cilju sagledavanja životnih i radnih uslova. Konstatovano je da je 80% vozila čuvano u hangarima ili pod nadstrešnicama, ali da su vozila 19. i 41.okp (Prilep) i 25.okb ( u Pazinu) na otvorenom. Utvrđeno je da je 18% tehnike sa manjim ili srednjim kvarom, ali da se 90% moze rešiti u trupnom remontu. Dobro održavanje je uočeno kod 4., 31., i 243.okbr i kod. 24. i 42.okp. Najteže stanje je bilo kod okb pri pešadijskim brigadama, jer je njihovo održavanje bilo u nadležnosti tih jedinica. Primećeno je i da deo jedinica (1., 4. i 31.okbr. 6. i 7. okp) imaju mali prostor u garnizonima i da moze doci do "zagušenja" u slučaju iznenadnih uzbuna.
.....Od 1972. osvojen je generalni remont tenkova T-55, a nosilac posla je bio TRZ Čačak. Prvih pet tenkova remontovano je u martu 1972. Ovaj zavod je bio angažovan i na remontu ostale nove tehnike, a radio je i modifikaciju tenka T-34 na nivo T-34B, sto je trebalo obaviti u periodu 1972-74. Određenih problema je bilo i sa zalihama municije. Nedostajalo je kumulativne municije za tenk T-55, pa je u 1972. bilo svega 6,8 takvih granata po tenku. Kumulativnih granata nedostajalo je i za tenkove T-34, kojih je po normama popune bilo za 39 dana rata umesto predvidjenih 45.
.....Tokom ovog perioda (1970-80) jugoslovenske OMJ su konstatno opremane novom tehnikom i sredstvima. Moze se govoriti o zlatnom periodu OMJ. Pored velike plejade raznih tipova oklopnih sredstava nabavljenih od SSSR-a, Čehoslovačke, Poljske i drugih, rađeno je na mnogim domaćim projektima, među kojima najsloženiji je bio projekat novog oklopnog transportera M-980. U procesu obuke od velikog značaja bio je razvoj umetnutih cevi za tenkovske topove, koji su ispaljivali metkove 20mm, sto je znatno pojeftinilo i pojednostavilo vatrenu obuku. Krajem sedamdesetih OMJ, konačno dobijaju moderna sredstva vatrene podrške - sovjetske samohodne haubice 2S1 od 122mm, koje su zamenile američke veterane - samohodne haubice M7 od 105mm u 265.okbr, 51.mbr i 36.mbr. Kod 1. i 4.okbr one su zamenile divizione vucnih haubica 122 i 155mm. Kod 12.mbr, 31.mbr, 211.okbr i 243.okbr zamenile su divizione 105mm. Krajem ovog perioda JNA je mogla racunati na ovaj fond oklopnih vozila:
Tenkovi -2.566 T-55 1284 T-34 1007 PT-76B 63 M-47 202
OT -670 M-60P 397 M-60PB 154 TAB-71 119  
OT komand. -202 BTR-50PU 119 BTR-50PK 83    
IOA -238 BRDM-2 238      
SO- 940 M-36B1 42 M-36B 347 M-18 240 SU-100 40
  2S1 oko 140 ZSU-57 120    
POLO -200 9P122/133 oko 200      
PVO oruđa- 800 M-53/59 700 Strela 1M 100    
OT komandni -60 MTLB oko 60      
Spec. vozila -153 MT-55 60 TZI 93    

 

Domaći projekti

 
.....Redovni priliv tehnike iz SSSR-a, koji je započeo od kraja 1961. pa nadalje stvorio je mnoge probleme oko usvajanja novih tipova, naročito u jedinicama koje su imale tehniku iz američke pomoći. Situaciju nije olakšala činjenica da je vojni vrh JNA odmah želeo da započne kopiranje i proizvodnju tek isporučene tehnike. Ambiciozno su započete pripreme za proizvodnju kopije tenka T-54 kroz redefenisani projekat M-636D. Velikih problema je bilo i sa osvajanjem proizvodnje oklopnog transportera koji je usao u serijsku proizvodnju sa nizom kompromisa. U međuvremenu rađeno je na manjim, ali uspešnijim projektima. Osvojena je proizvodnja domaćeg IC uređaja za vožnju M-63, koji je nastao na osnovu uređaja iste namene sa tenka M-47. Od 1965. ovaj uređaj se mahom ugrađivao na američku oklopnu tehniku, ali nije u potpunosti odgovarao za sovjetska vozila. Nakon prijema T-54, koji je takođe imao IC uređaj za vožnju i osmatranje, osvojena je proizvodnja i ovog modela . U 1965. je izrađen prototip, a dve godine kasnije je započela serijska proizvodnja, pod oznakom, M-66. U prvoj polovini šezdesetih izvršena je prekalibracija mitraljeza Browning 7,62 sa američkih oklopnih vozila na 7,9mm. Ovako prerađeni mitraljezi dobijaju naziv "mitraljez7,9 Browning B". Maja 1962. ispitivane su gusenice sa gumenim umetcima, koje je proizvodio "Tigar" iz Pirota i koje su bile namenjene za OT M-60, M-4 i T-34. Rađeno je i na osvajanju bacača dimnih kutija, koje su testirane na T-34 i OT M-60. Tokom 1967. u naoruzanje je uvedena ralica M-67, namenjena tenkovima T-55 i T-34. Takođe 1964. je izradjen prototip uređaja za razminiranje, koji je nastao na osnovu sovjetskog modela PT-55, a uvezen je i uređaj za razminiranje KMT 5M, sa namerom ispitivanja i eventualne proizvodnje kroz kopiranje. Tokom 1966 - 67. pokušana je ugradnja motora V-55 (proizvedenog u Famosu) u tenk T-54, koji je pripadao 6. oklopnom puku u Karlovcu. Ubrzo se od ovoga odustalo.

.....Tokom 1963-66. na osnovu naređenja Uprave OJ u 329.okbr je započeto kamuflažno bojenje tehnike u cilju pronalaženja optimalnog rešenja. U startu je doslo do kašnjenja jer dobavljač boja "Duga" iz Beograda nije imao tražene boje u asortimanu i kasnilo se sa isporukom. U oktobru 1964 kamuflažno su obojeni po jedan T-54B, T-34, M-4A3, TZI M-74 i tri M-47, kao i OT M-60 u jesenju paletu boja. Sledeće godine u maju u prolećnoj šemi su obojena po tri tenka T-54B, M-4A3, T-34, dva M-47, kao i OT M-60 i M3A1. Bojenje su vršila po tri vojnika, ručno, na mestima prethodno obeleženim kredom. Utvrđeno je da je ovo precizniji način uz manji utrošak boje u odnosu na bojenje kompresorom. Korišćene su postojeća SMB boja, list zelena, oksid crvena, oker, bela i crna za nijansiranje. Juna 1965. je izvrseno kamuflažno bojenje tenkovske čete sa M-4A3 u terenskim (ratnim) uslovima. Bojenje je obavljeno od strane posada za tri sata. Ocenjeno da su 6 vozila korektno obojena, a na četiri su izvrešene dodatne korekcije. I pored određenih pozitivnih iskustava kamuflažno bojenje nije usvojeno i kompletna tehnika JNA je ostala u karakterističnoj SMB (sivo-maslinasta boja) do njenog kraja.

 

 
 
Početna  strana