Specijalna vozila za prevoz tenkova -Vucni vozovi |
MAZ 537 |
Jedan od simbola moci vojske, narocito ranije, bila je pojava teskih specijalizovanih vozila. Iako su se relativno retko vidjali, sam prolazak mocnih masina kakav je bio MAZ-537, ZIL-135 ili recimo MAZ-543 (raketni sistem Rubez) je ostavljao snazan utisak na prosecnog civila a zatim su se lako ispredale price o sredstvima tipa ''gde padne tu trava ne raste''. |
U takvu grupu svakako je spadao i teski tegljac MAZ-537, namenjen za prevoz visokogabaritnih vozila i tenkova na specijalnoj prikolici, po potrebi i van puteva. Ovo visoko prohodno vozilo je poreklom iz Sovjetskog saveza. Razvoj je prakticno zapocet jos septembra 1954. god. kada je konstrukcioni biro MAZ-a (Minskij AvtoZavod) zapoceo projektovanje novog teskog artiljerijskog tegljaca. Prototipovi su bili gotovi 1957. god. kada se pristupili opseznom terenskom ispitivanju. Novo vozilo se odlikovalo nizom novih i naprednih tehnickih resenja sa izrazenom robusnoscu i mogucnoscu kretanja po bespucima SSSR-a. Na zadnjem delu vozila nalazio se tovarni sanduk, koji je omogucavao prevoz ljudstva i municije za vuceno artiljerijsko orudje. Novi tegljac je nasao veliku primenu u strateskim raketnim jedinicama, za vucu glomaznih raketnih projektila.Serijska proizvodnja, pod oznakom MAZ-535A, zapoceta je 1958. god. Kako je tovarni sanduk ogranicavao vucu glomaznih projektila, konstrukcioni biro MAZ-a pristupio je razvoju cisto vucne verzije, te je tako nastao MAZ-535B (osnovna verzija je bila predvidjena za prevoz do 7.000kg tereta, dok je novi model na ''vucnom sedlu'' mogao primiti opterecenje do 12.000kg.). Ovakav tegljac se mogao kretati po dobrim putevima do 60km/h, a van puteva 25-30km/h, uz motor snage 325 ks. Proizvodnja MAZ-535 je u Miskim zavodima tekla od 1958-61, kada je preseljena u Kurganski auto zavod, gde je u serijama od 150-200 vozila trajala do 1964.god. |
Kako su potrebe za vucom sve tezih i gabaritnijih poluprikolica rasle, jos 1956. zapocet je razvoj jos mocnijeg tegljaca. Za osnovu je uzet uspeli MAZ-535B. Krajem 1958. god. bili su dovrseni prototipovi, a serijska proizvodnja je zapocela pocetkom 1960. god. Novi tegljac je dobio oznaku MAZ-537, i od modela 535B, razlikovao se pre svega u ugradjenom znatno snaznijem motoru D-12A 525, sa maksimalnih 525ks. Takodje ucinjene su i mnoge promene na sistemima za hladjenje i podmazivanje motora, a spoljasnja najuocljivija razlika su bili veliki bocni poklopci za bolje hladjenje snaznijeg motora. Kompletna noseca konstrukcija je ojacana, tako da je dozvoljeno opterecenje vucnog sedla narsla na 25 tone, uz mogucnost vuce poluprikolica maksimalne ukupne mase do 65t. Ovako opterecen tegljac je dostizao ukupnu masu i do 87t !. Serijska proizvodnja u Minsku je izvodjena do 1964. god., kada se proizvodnja prebacuje u Kurganske zavode. Razvoj u MAZ-u tekao je i dalje, pojavljuje se i verzija G (najmasovnije proizvodjena) sa ojacanim sedlom i specijalnom utovarnom dizalicom. Verzija D je bila pre svega namenjena strateskim raketnim jedinicama, zatim verzija V, sa promenjenim polozajem ''sedla'' za vucu nesto manjih tereta, verzija E za vucu tereta do 68t. U manjim serijama su izradjivani posebni primerci, optereceni dodatnim balastom od 16t, koji su korisceni na aerodromima za vucu najvecih aviona, mase do 200t. U Kurganskom auto zavodu, tekodje su radjene brojne modifikacije, gde je MAZ-537 ostao u proizvodnji sve do pocetka devedesetih godina. Takodje ovaj tegljac je nasao primenu i u civilstvu. Izvozen je i mnoge druge zemlje, a jedan od korisnika bila je i bivsa JNA. |
.....Sredinom sezdesetih je u toku bilo veliko prenaoruzavanje tadasnje JNA, jedno od najobimnijih u njenoj istoriji. Za sve vidove i rodove su pristigle velike kolicine nove tehnike. Ubrzo je postalo ociglwdno, da ce se za neka vozila poput tenkova T-54/55, teskih gusenicara BTM, BTM-3 i BAT moraju nabaviti nova vucna vozila, odgovarajucih karakteristika/. Analiza iz 1965. je predocila da se od 35 raspolozivih vucnih vozova samo 6 mogu koristiti za prevoz novih tenkova. Sva ova vozila su bila jos iz Drugog svetskog rata, dobijena u okviru saveznicke pomoci tokom pedesetih godina. Procenjeno je da su potrebe u visini 20 novih vucnih vozova. Na osnovu ovoga u drugoj polovini maja 1967. vodjeni su pregovori o nabavci sovjetskih vozila MAZ 537. Jugoslovenska strana je bila neodlucna i oko nabavke poluprikolica, koja su koristila vozila MAZ 537. Takodje odredjena je i veoma visoka nabavna cena od 58.852 dolara (T-54A je placan 87.660$). Konacna odluka je bila da se nabavi samo tegljac, a da poluprikolicu razvije domace preduzece "Gorica" Prvi vucni vozovi MAZ 537 su stigli 1968., a 1970. je ispitana i domaca poluprikolica. Sa ovom poluprikolicom ovo sredstvo dobija pu naziv ''Vucni voz 30Mp, M-70". Nadlezne sluzbe su kasnije zahtevale nabavku jos 45 vucnih vozova, a saobracajna uprava JNA predvidjala je nabavku 59 vucnih vozova u periodu 1971-75. Nije poznato koliko je od ovoga i stvarno nabavljeno. Po nekim izvorima JNA je nabavila 60 ovakvih vozila (rana verzija G). Mahom su korisceni za prevoz teskih gusenicnih vozila po putevima. Krajem osamdesetih radilo se i na zameni ovog tegljaca sa FAP-om 2832BSD, koji je proizveden u maloj kolicini. Pored istaknute robusnosti i pouzdanosti, MAZ-537, odlikuju i slabosti poput mocnog, ali kratkovecnog motora, sa veoma kratkim medjuservisnim intervalima. U danasnje vreme MAZ-537, i dalje se nalazi u Vojsci Srbije.
|
Transport osmatracko - akvizicijskog radara 1RL-128 (iz radarskog sistema P-40) popularne "Mecke" nekadasnjeg 60.srp PVO iz Danilovgrada, kanjonom r. Morace preuzeto sa: http://www.mycity-military.com |
Galerija MAZ 537 - foto: Vladimir Subic |
Proces istovara tenka T-55H i prikolica ''Gorica PSN 50'' - foto: Vladimir Subic |
*Fotografija na vrhu: MAZ-537G, Vojske Srbije, sa zanimljivom dekoracijom kabine |
MAZ-535B, je bio osnova za razvoj MAZ-537 |
Transport MAZ-a 537 vucnim vozom |
Srodna tema: |
Pocetna
strana |