Tenk T-55

Tenkovi T-54 i T-55

Sredinom pedesetih dolazi do novog politickog zblizavanja SFRJ i SSSR-a, sto je i ozvaniceno takozvanom Beogradskom deklaracijom 2. juna 1955 tokom posete Nikite Hruscova prvog sekretara CK KP SSSR-a. U narednom periodu Jugoslavija lagano menja politicki kurs, te ubrzo (1957/58) prestaju isporuke vojne tehnike sa Zapada. U svetlu novih dogadjaja od vrhunskog znacaja bio je ugovor o kreditu za nabavku naoruzanja zakljucen u SSSR-u 4. avgusta 1961 god. Pregovori su zapoceti jos 19. aprila, uz puno teskih sovjetskih zahteva, tako da je na primer, isporuka tenkova T-54, bila uslovljavana i narudzbom starih T-34, a kada je prihvacena isporuka za T-54, pokusano je da se isporuce bez stabilizatora i IC uredjaja. Ukupna vrednost ugovora je bila tadasnjih 115.912.474 americkih dolara. Na osnovu ovog ugovora krajem 1961 god. Jugoslavija dobija 20, tada najsavremenijih tenkova T-54A. Pre ovoga je u Deliblatskoj pescari ispitan je jedan T-54A, ukljucujuci i bojevo gadjanje. Prisutni su bili predstavnici vojnog vrha JNA, sovjetski strucnjaci, kao i ambasador SSSR-a. Naredne 1962., isporucuje se jos 40 tenkova. Cast da primi nova vozila je imao 2. oklopni puk u Jastrebarskom, koji je do tada imao americke M-47. Do kraja godine jedna ceta T-54A je upucena i u 31.okp, nekoliko u skolski centar OJ u Banja Luci, a dva u VTI da posluze za staru jugoslovensku opsesiju: Domaci tenk. Projekat kopiranja T-54 je konspirativno oznacen sa T-34D. Rad na ovom projektu zapocet je odmah nakon prijema prvih tenkova, ali ubrzo je napusten. Novi tenk T-54A bio je naoruzan topom D-10TG i za razliku od ranog modela T-54 imao je vertikalnu stabilazaciju topa. Za JNA je isporuceno 80 tenkova T-54A, a tokom 1963. god isporuceno je jos 60 T-54B, koji su se od prethodnog modela razlikovali po stabilizaciji u obe ravni i novoj oznaci topa D-10T2S, a imali su i opremu za nocno osmatranje i podvodnu voznju. Ukupno je u ovom periodu isporuceno oko 140 vozila obe podvarijante. Sira javnost imala je prilike da vidi nove tenkove na prvomajskoj paradi 1962. u Beogradu. Tom prilikom prodefilovalo je 16 T-54, koji su upuceni iz tehnicke baze u Pancevu u koju su malo pre toga primljeni. Zanimljivo je da je uz T-54 isporucen samo po jedan borbeni komplet municije. Nisu poznati razlozi ovakve odluke, a tek je 1964. ugovorena isporuka jos po dva kompleta po tenku. U medjuvremenu u maju 1964. vrseno je ispitivanje domace trenutno fugasne granate M-63 za ovaj tip tenka. Bilo je i razmisljanja o modernizaciji tenka T-54, na nivo T-55. Oktobra 1967. iz Cehoslovacke je stigla ponuda za prevodjenje na nivo tenka T-55, ali sa suvise visokom cenom koja je iznosila i do 80% novog tenka. Nakon isporuka tenka T-55 model T-54 je predat pesadijskim divizijama za popunu oklopnih pukova. Na zahtev SSSR-a tokom Arapsko - Izraelskog rata 1973. god ovi tenkovi su isporuceni Egiptu ( u kolicini 1 okbr), umesto kojih je SSSR kao zamenu obecao T-55. O hitnosti i slozenosti situacije govori i cinjenica da su T-54 za Egipat isporuceni sa ukrcanim borbenim kompletom i punim rezervoarima. Nije poznato koliko je tacno T-54 ostalo u JNA nakon posiljke za Egipat.

Kolona tenkova T-54A

.....Nakon prijema prvih kontigenata tenkova T-54 JNA je u svome invetaru imala zbirku od 4 modela tenkova, i na sve njih je ozbiljno racunala. Ocenjeno je da T-54 na osnovu svoje oklopne zastite, pokretljivosti, kontroli vatre i opremi predstavlja savremen tenk koji se moze suprostaviti drugim savremenim tipovima. Zamerke su se najvise odnosile na probojnu moc jer je ispitivanjima ustanovljeno da pancirnom municijom (u to vreme) ne moze probiti pancirnu plocu od 100mm pod uglom od 30 stepeni. Smatralo se da resenje treba traziti u boljem oblikovanju vrha pancirnog projektila. Za tenk M-47 Paton smatrano je da po oklopnoj zastiti, opremi i drugom je ravnopravan sa tenkom T-54, i pri tome je nesto i pokretljiviji. Misljenje je bilo "Sve takticke osobine tenka M-47 zasluzuju visoku ocenu izuzev probojne moci". U tome je zaostajao u odnosu na T-54, sto je ustanovljeno tokom uporednog ispitivanja. Za tenk T-34 je smatrano da nema dovoljnu oklopnu zastitu jer ne stiti ni od kalibra 57mm na razdaljini manjoj od 200m. Probojna municija ovog vozila takodje nije zadovoljavala jer pancirno zrno probijalo je samo 66mm na daljini od 100m pod uglom ploce od 30 stepeni. Smatrano je da resenje moze biti ugradnja topa 90mm. U to vreme (1962.) JNA je imala 422 T-34, sa potpuno popunjenim tromesecnim borbenim kompletom i viskom od 122.568 metaka kalibra 85mm, sto je izmedju ostaloga ugradnju topa 90mm cinilo nerentabilnom. Resenje je nadjeno kasnije uvozom kumulativnih granata. Najslabije je ocenjivan M-4A3 Serman cija je oklopna zastita stitila od kalibara 57mm tek preko 400m udaljenosti. Prolem je bio i nedostatak rezervnih delova, koji su jedino jos mogli nabaviti na otpadima rashodovane tehnike. Kolicina od 600 ovih raspolozivih tenkova nije dozvoljavala jednostavno otpisivanje i povlacenje iz naoruzanja. Kako nije bilo moguce doci do sigurnih podataka o ostalim savremenim zapadnim tenkovima smatrano je da orijentaciono treba racunati da tenkovi sa topom 105mm Leopard I, AMX-30 i M-60 imaju vecu probojnu moc od M-47, da je oklopna zastita AMX-30 i Leoparda jednaka onoj kod T-54, a da M-60 ima vecu oklopnu zastitu. Shodno ovome za T-34 i M-4 smatrano je da efikasnu borbu protiv ovih tenkova mogu voditi samo bocnim dejstvovanjem i to po najosetljivijim elementima.

Jugoslovenski tenkisti su bili zadovoljni novim tenkovima

Razlike izmedju tenkova T-54A i T-54B
T-54A, bez IC farova, na levom blatobranu je rezervoar ulja, drugaciji komandni blok, vertikalna stabilizacija, top D-10TG	Pored vert. ima i horizont. stabilizaciju, top D-10T2S, IC farove komandira i nizandzije, kao i sanduk na levom blatobranu za ove farove, opremu za podvodnu voznju, drugaciji kom. blok, manje izmene u unutrasnjosti

Stizu prve ''Pedesetpetice''

.....Maja 1964. delegacija Uprave OJ je imala prilike da tokom posete SSSR-u obidje razne jedinice i ustanove, pri cemu je prikazana razna savremena tehnika okloppnih jedinica. Jugosloveni su imali prilike da vide tenk T-55, koji je ocenjen kao "vrhunsko dostignuce tenkovske tehnike u svemu. sem u probojnosti" Prvi tenkovi T-55 isporuceni su 1964. godine. To je bio rani model, sa ceonim mitraljezom SGMT i bez antiradijacijske obloge, zbog cega im je krov kupole nesto drugaciji i bili su najpre prepoznatljivi po malom otvoru ispod valobrana na prednjoj kosoj ploci, kroz koju je dejstvovao mitraljezom SGMT vozac tenka. Karkteristicno za ovaj period bili su brojni planovi za opremanje JNA, koji cesto nisu bili realni, i koji su samo delimicno ostvareni. Na primer januara 1964. uprava OJ je u skladu sa planom opremanja "Majevica" definisala potrebne kolicine tehnike, koja se trebala nabaviti u SSSR-u. Pored vec isporucenih 140 T-54A/B planirana je nabavka i 460 T-55, 50 izvidjackih PT-76B, 30 tenkova za izvlacenje BTS-2, 10 amfibijskih transportera itd. Lista nabavke je predvidjala cak i 100 teskih tenkova T-10 (prikazan delagaciji JNA, bez ikakvih objasnjenja), za formiranje oklopne brigade u rezervi Vrhovne komande. Zanimljivo da je planirana i nabavka tenka T-34 sa topom 100mm, za koje je smatrano da postoje u SSSR-u. Drugim medjudrzavnim ugovorom o isporuci oruzja izmedju SSSR-a i SFRJ, zakljucenom 1966.god, predvidjena je izmedju ostaloga, i isporuka 1.500 tenkova T-55A i T-34B. Od 1966. god isporucuje se model T-55A, bez ceonog mitraljeza, i sa antiradijacijskom oblogom. Ovaj model je bio najbrojniji u JNA, a isporucioci su bile vojne industrije Poljske i Cehoslovacke. Tenkovi isporuceni u periodu 1965-70 bili su bez PAM-a, koji su kupljeni tokom 1973/74 i naknadno montirani.

Tenk T-55, prepoznatljiv po drugacijem luku komandira i posluzioca, ispod valobrana je mali otvor za SGMT

.....Sovjetski upad u Cehoslovacku je na kratko prekinuo isporuke ratne tehnike. Vec od 1969. isporuke su isle redovnim putem. Do 22. avgusta 1968. Jugoslavija je primila 379 tenkova T-55/A, 140 T-54A/B, 523 T-34B, 63 PT-76B, 19 BRDM-2 (sa 93.000 metaka 14,5mm). Do 1970. plan nabavke je predvidjao isporuku jos 207 T-55, 77 T-34B, 36 BRDM-2 (sa dodatnih 162.250 metaka). Ovo je zbog raznih razloga samo delimicno ostvareno. Za period 1970-72. planirane su nove kolicine tehnike, za koju su vodjeni pregovori Istovremeno sa SSSR-om, Poljskom i Cehoslovackom. Sa Sovjetima je pregovarano za 100 tenkova T-55, kao i za pratecu opremu (razna ucila, kabinetska oprema, poligonska oprema) koja se mogla nabaviti samo u toj zemlji. U Poljskoj je zakljucen ugovor za isporuku 150 T-55 (136 T-55A i 14 T-55AK)za 24 miliona dolara, koji su trebali biti isporuceni u periodu 1970 - 72. Pregovori sa Cehoslovackom su duze trajali sa cestim promenama kolicine borbene tehnike koja se zelela nabaviti. Zakljucnim ugovorom do 1973. iz Cehoslovacke je trebalo biti isporuceno 40 T-55A, 26 tenkova za izvlacenje i 39 tenkova nosaca mostova.

.....Od 1972. osvojen je generalni remont tenkova T-55, a nosilac posla je bio TRZ Cacak. Prvih pet tenkova remontovano je u martu 1972. Odredjenih problema je bilo i sa zalihama municije. Nedostajalo je kumulativne municije za tenk T-55, pa je 1972. bilo svega 6,8 takvih granata po tenku. Krajem sedamdesetih radjeno je na modernizaciji tenka T-55A, koja je predvidjala ugradnju savremenog SUV-a. Projekat ja nazvan "Igman" i modifikovano je 10 tenkova do 1988. god. Malo je poznato da su komponente razvijene za ovaj projekat kasnije koriscene pri projektovanju SUV-a za tenk M-84. Nakon usvajanja prozvodnje novog tenka M-84, uradjeno je nekoliko, izvozno orijentisanih projekata, modernizacije ''pedesetpetica'', pre svega sa podsistemima razvijenim za novi tenk.

.....Zahvaljujuci povoljnim ekonomsko - politickim prilikama isporuka tenkova T-55 se nastavila jos niz godina, najverovatnije do 1983. kada su u JNA primljeni poslednji primerci. Samo u periodu 1964 -73 isporuceno je 769 T-55. U nekoliko varijanti i od tri proizvodjaca u oklopnim jedinicama JNA naslo se oko 1.600 ovih tenkova. Krajem osamdesetih ovo je jos uvek bio daleko najbrojniji tenk u JNA. Cinio je glavnu udarnu moc mehanizovanih brigada, dok je u oklopnim brigadama postepeno menjan tenkom M-84.

.....T-55 je ucestvovao u skoro svim sukobima posle Drugog Svetskog rata, u kojima je dokazao visoku tehnicku pouzdanost i efikasnost. Danas se nalazi ili se nalazio u naoruzanju 45 armija sveta. U vreme kada je nastao ovo je bio jedan od najnaprednijih osnovnih borbenih tenkova u svetu.T-55A je bio najvazniji tenk JNA sve do 1984 god., kada se u naoruzanje uvodi tenk M-84, ali do samog raspada federalne armije ostaje najbrojniji tip tenka, sto ce biti i u svim armijama nastalim u narednom periodu. Isporuke su u prvom periodu vrsene iz SSSR-a, da bi kasnije isporuke dolazile iz Poljske odnosno Cehoslovacke, koje su licencno proizvodile ovaj tenk. U pocetku su ova vozila oznacavana cetvorocifrenim brojevima u rasponu 66xx do 67xx, odnosno 98xx. Kasnije je korisceno petocifreno oznacavanje gde su prve dve cifre bile 18, 19 ili 20. Nastarije ''pedesetpetice'' (iz SSSR-a) su uglavnom bile oznacene serijalom 18. Izmedju pojedinacnih serija T-55, u zavisnosti od zemlje isporucioca bilo je odredjenih razlika. Tenkovi poljske i cehoslovacke proizvodnje su se razlikovali po opremi za podvodnu voznju, da bi se krajem 1967. nakon uporedjivanja ustanovilo da su razlike "znatne". Svaki proizvodjac je vrsio izmene na konstruktivnoj dokumentaciji u cilju usavrsavanja i prilagodjavanja proizvodnje (nova kvacila, hidraulicni uredjaji za upravljavanje i drugo). Jugoslovenska delegacija u Poljskoj je ustanovila da je od 886 izmena i modifikacija svega 58 zamenjivo sa sovjetskim.

T-55A, vojnik u prvom planu nosi rucni bacac M-57

U ratu

.....U ratnim sukobima u Sloveniji i Hrvatskoj u pocetnim fazama rata ovi tenkovi trpe velike gubitke, ne toliko zbog zastarelosti, koliko zbog loseg komandovanja, nediscipline, nepoznavanaja osnovnih nacela upotrebe i sl. Ubrzo se uvidja da oklop ne pruza zastitu od modernih PT sredstava, pa se montira dodatni oklop cesto i od prirucnih materijala (Guma, drvo, opeka, tanki lim i sl.) Samostalne akcije, bez pratnje pesadije obicno su se zavrsavale unistenjenjem tenkova i posade. Gubici su bili veliki i u gradskim zonama. Kasnije je obicno ispred tenkova isturana pesadija sa zadatkom eliminacije lakih PT sredstava. Mada su sve sukobljene strane ubrzo zarobile/nabavile tenkove T-55, obicno nije dolazilo do direktnih duela vec su tenkovi korisceni za neutralizaciju vatrenih tacaka. Prilikom povlacenja JNA iz Slovenije toj republici je prepusteno 60-100 tenkova ovog tipa, od kojih je deo zarobljen tokom kratkotrajnog sukoba u junu 1991. god. U samim borbama u Sloveniji 6 tenkova T-55 je unisteno. Tokom kampanje opsade kasarni u periodu septembar - oktobar 1991. god. Republika Hrvatska dolazi do veceg broja tenkova T-55. Padom garnizona u Varazdinu (izmedju ostaloga ovde je bila i 32.mbr) i Bjelovar (265.mbr) dosla je u posed preko170 "pedeset petica" Povlacenjem JNA sa prostora Hrvatske deo oklopnih jedinica ulazi u sastav vojske RSK, a deo se povlaci u Srbiju i Bosnu. Ukupno je vojsci RSK pripalo oko 240 (330?) tenkova. Najveci deo su bili T-55, pored 30 M-84 i manjeg broja T-34 i M-47 . Tenkovi su bili rasporedjeni u svih sest, kasnije sedam korpusa vojske RSK. Padom Krajine (Operacija Oluja) najveci deo tenkova je izvucen na teritoriju RS, a jedan deo unisten ili zarobljen od strane Hrvatske vojske.

.....Tenk T-55 bio je osnova oklopnih jedinica i u Vojsci Republike Srpske. Intezivno je koriscen do kraja rata. Na osnovu Dejtonskog sporazuma R. Srpska izmedju ostaloga imala je pravo na 137 tenkova, pa je stvoren visak od 101 tenka T-55, koji su ponudjeni za prodaju. Formiranjem zajednicke komande oruzanih snaga BiH 2006.g. otpisuju se svi preostali T-55 i veci deo M-84, a u naoruzanju su zadrzana samo 16 tenka M-84. Najveci broj T-55, nakon ratnih desavanja nasao se u novoformiranoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, koja je medjunarodnim institucijama podnosila izvestaje o preko 700 T-55.

.....Tokom borbenih dejstava na Kosovu tokom 1998 god. T-55 su korisceni protiv siptarskih bandi. U akcijama je delovao tenkovski vod, a cesto i samo jedan tenk. Obicno su bile formirane borbene grupe od 2-3 tenka, 2-3 transportera i obavezno 1-2 Prage (Samohodni PA topovi, poznatiji po dejstvima na zemlji nego po ciljevima u vazduhu). Zbog nepogodnih terenskih uslova (Ispresecano zemljiste, vegetacija, specificnosti lokalne arhitekture) i obimnog zaprecavanja i miniranja Vojska Jugoslavije (VJ) je imala jedan maji broj vozila izbacenih iz stroja. Tokom 2004. god. iz vojske SiCG 200 ovih tenkova je povuceno iz upotrebe zbog zastarelosti. Formiranjem Vojske Srbije, 2006. god, i preostali broj ''Pedesetpetica'' se nakon preko 40 godina sluzbe definitivno povlaci iz upotrebe. Pokusaj konverzije ovog tenka u inzinjerijsko vozilo ''Munja'' je ostao bez uspeha. Tokom jula 2007. god. i vojska Crne Gore je unistila svoje tenkove T-55, za koje je procenjeno da su neupotreblljivi. U kasarni ''Masline'' u Podgorici razrezano i pripremljeno je za zelezaru 61 T-55, a jedan primerak je namenjen muzeju.

Marta 2004. u vojsci SiCG
Godina proizvodnje	T-55
1966	26
1967	48
1968	71
1969	43
1970	58
1971	31
1972	27
1975	6
1976	24
1977	87
1978	94
1979	52
1980	46
1981	101
1982	12
1983	1
skupa	727

.....

U ratu redovna praksa je bila da se T-55 dodatno oklopljavaju, mahom prirucnim sredstvima, cime je u odredjenoj meri povecana zastita od kumulativnih projektila

Nesto vise o tenkovima na Kosmetu 1998-99 god. na ovoj stranici

Takticko - tehnicke karakteristike

Tenk T-55 pokazao je visoku tehnicku pouzdanost u ekstremnim klimatskim uslovima i visoku borbenu efikasnost u ratovima vodjenim posle Drugog Svetskog rata. Proizvedeno je oko 55.000 primeraka ovog modela. SSSR je ovaj model proizvodio do 1982 god. Nastao je na osnovu novih potreba Sovjetske armije i ogromnog ratnog iskustva sa tenkom T-34 i moze se reci da predstavlja naslednika ovog tenka. Tehnoloska i razvojna spona izmedju T-34 i T-54 bili su prelazni modeli T-34 i T-44. T-44 je ocenjen kao neuspesan, ali je dobar deo njegove koncepcije preuzet za T-54. Projektni radovi za buduci tenk zapoceti su jos 1945. u projektnom birou 520. Nakon mnogih izmena prvi tenkovi T-54 su proizvedeni 1947. u Niznjem Tagilu, u maloj seriji. Rec je o ranoj verziji (uslovno oznacena sa T-54/1 ili Obrazac 1946), koja je prepoznatljiva po drugacijoj izduzenoj kupoli. Prva serija je posluzila za intezivna ispitivanja u Beloruskom vojnom okrugu Nakon testiranja izradjen je poboljsani T-54-2 (Obrazac 1949), koji je od 1949. seriski izradjivan u tri zavoda (N. Tagil, Omsk i Harkov). T-54-2 je imao prepoznatljivu, loptastu kupolu. Vec od 1951. prozivodi se poboljsana verzija T-54-3 (Obrazac 1951), sa drugacijom kupolom i mnogim drugim izmenama, tako da T-54 dobija svoj klasican prepoznatljiv izgled. Vec u 1952. godisnja proizvodnja je dostigla 2.000 komada godisnje. Dalji razvoj je bio pre svega usmeren na uvecanje vatrene moci, pa je razvijen sistem stabilizacije topa u vertikalnoj ravni STP-1. To je i primenjeno na varijanti T-54A, koja je serijski izradjivana od 1955. do 1957. U naoruzanje Sovjetske armije 1956. usvojena je nova poboljsana verzija T-54B, koju je odlikovao top D-10T2S, i stabilizacija u obe ravni sistemom STP-2, kao i IC uredjaji za osatranje, dejstvo i voznju. , Da bi ovi uredjaji funkcionisali na kupoli su ugradjeni IC farovi, koji su dugi niz godina bili karakteristicano obelezje serije tenkova T-54/55. T-54B serijski je izradjivan od 1957 do 1959. Jugoslavija je nabavila u periodu 1961 - 1964. 140 tenkova T-54A i T-54B.

.....Sredinom pedesetih, tokom atomskih proba ustanovljeno je da T-54 ne pruza dovoljnu zastitu od dejstva atomskog oruzja. Dok su mehanicki sklopovi ostajali funkcionalni na daljinama vecim od 300m u slucaju eksplozije ekvivalenta 2-15kt, posada je stradala na udaljenostima do 700m (za eksperimente korisceni su psi i zecevi). Utvrdjeno je da tenk mora imati sistem hermetizacije. Tako je zapocet rad na ''Objektu 155'', koji je kasnije prerastao u model tenka T-55. Ovaj tenk za razliku od T-54 imao je nesto snazniji motor, veci borbeni komplet i niz drugih poboljsanja. U naoruzanje Crvene Armije usvojen je maja 1958., a prvi primerci u JNA sticu 1964. Od 1961 radjeno je na poboljsanju protivneutronske zastite, sto je postignuto oblaganjem unutrasnje strane kupole sintetickim materijalom. Ovo i druge izmene (izbacen je mitraljez. vozaca,a spregnuti je zamenjen modelom PKT) dovele su do verzije T-55A, koja je serijski proizvodjena od 1963. T-55A, koji su bili u posedu JNA su uglavnom isporuceni iz Poljske i Cehoslovacke, gde su licencno proizvodili, uz odredjena poboljsanja. Tokom vremena SSSR je izradio i druge poboljsane verzije (sa laserkim daljinomerom), ali koje nisu nabavljane za potrebe JNA.

.....Koliki je zapravo napredak bio T-54/55 u odnosu na uzor, tenk T-34, moze se videti analiziranjem koncepcije tenka. Postavljanjem motora i transmisije popreko u odnosu na uzduznu osu vozila, pri istoj duzini oklopnog tela kao kod tenka T-34, povecano je borbeno odeljenje za 35% duzine tenka (duzina motorno-transmisionog odeljenja je smanjena za 65cm) i precnik lezaja kupole za 250mm, sto je omugucilo ugradnju topa 100mm, prvi put na srednji tenk. Istovremeno stvoreni su uslovi da se kupola ugradi vise prema zadnjem delu, pa je otvor za ulazak vozaca ugradjen na gornjoj oklopnoj ploci, za razliku od tenka T-34, gde se isti nalazi na prednjoj kosoj ploci, sto znatno umanjuje otpornost tog dela tenka. Iskljucivanjem petog clana posade (mitraljesca), te povoljnijim rasporedom u borbenom odeljenju, promenom mesta ventilatora i visine motora, smanjena je visina tenka za 150mm (u odnosu na T-34) i korisna oklopljena zapremina za 2 metra kubna, te je povecana oklopna zastita za oko 2 puta, uz povecanje mase od 12%.

Tenkovi T-54A pripremaju se za paradu u Beogradu 1962.

.....Tenk T-54/55 je klasicne koncepcije. U prednjem delu u upravnom odeljenju se nalazi vozac. Ispred vozaca, pored poluga za upravljanje je i ziro - polukompas, za odrzavanje pravca u podvodnoj voznji. Desno od vozaca je mitraljez SGMT (kod T-54A/B i T-55) kalibra 7,62mm, kao i razvodna tabla. Na desnoj stranji prednjeg dela smesteni su i akumulatori i prednji i bocni rezervoari, koji su ujedno i stalaze za municiju. Borbeni deo se natavlja na upravljacki i u njemu je smesten ostatak posade, top sa stabilizatorom, nisanske sprave, municija i ostalo. Nisandzija je u kupoli na levoj strani od topa, a neposredno iza njega komandir i oni imaju zajednicki ulazno / izlazni otvor. Desno od topa je posluzilac. U zadnjem delu tenka je motorno - transmisioni deo. Na spoljnjem levom blatobranu su sanduzi predvidjeni za rezervni alat i pribor, deo opreme za podvodnu voznju i sanduk za smestanje IC reflektora. Na desnim blatobranu pored tri spoljna rezervoara za gorivo nalazi se i jedan za ulje, kao i deo za smestanje licnih stvari posade. Na kupoli tenka nalazi se PA mitraljez kojim rukuje posluzilac. Ispred ovog mitraljeza, kod tenkova T-54A/B nalazi se kuciste ventilatora.. Na bocnim stranama kupole mogu biti dodatni sanduci za RAP. Na zadnjem delu tenka mogu se pricvrstiti dodatni spoljni rezervoari za gorivo. Na podu vozila, ispod vozaca je otvor za prinudni izlaz. U nacelu u slucaju napustanja vozila komandir sa sobom nosi tablicu za komandovanje i dvogled, a ostali clanovi po pet ruscnih bombi, a vozac i sanitetski komplet.

Osnovno orudje tenka je izoluceni top D-10-TG ili D-10-T2S, kalibra 100mm. Top vodi poreklo jos iz Drugog svetskog. rata i ugradjivan je i u samohodno orudje (Lovac tenkova) SU-100. Elevacija topa je -5 do +18 stepeni, bez ukljucenog i po stepen manje sa ukjucenim stabilizatorom. Horizontalno pokretanje je 360 stepeni. Pokretanje topa i kupole je elektricno ili rucno. Top se puni rucno, a brzina gadjanja je 4-7 metaka u minutu. Maksimalni, teorijski domet topa je 16.800m. a efikasna daljina gadjanja do 2.000m. Oznaka topa D-10TG, oznacava da je sistem stabilizacije STP-1 ''Girozont'' (kod tenkova T-54A), a D-10T2S da je ugradjen sistem stabilizacije STP-2 ''Ciklon'', sa mogucnoscu stabilizacije u obe ravni. Neposredno ispod nisanske sprave nalazi se komandni blok, pomocu koga nisandzija pokrece kupolu, i otvara paljbu. Zakretanjem bloka levo ili desno, rotira se kupola, a pomeranjem rucica napred - nazad daje se elevacija - depresija topu. Na komandnom bloku su prekidaci za stabilizaciju i okidaci za top i mitraljez. Kod tenkova T-54, komandni blok je nesto drugaciji, buduci da ovaj model ima samo vertikalnu stabilizaciju. Pokretanje kupole i topa moze se vrsiti i mehanicki. Borbeni komplet cini 43 metka, u nacelu 22 trenutno fugasnih, 11 pancirno-obelezavajucih i 10 kumulativnih. Raspored unutar tenka je: 18 u prednjem delu oklopnog tela, 5 u zadnjoj nisi kupole, 10 na stalazi pregrade izmedju motornog i borbenog odeljenja i 10 unutar borbenog odeljenja. Kod tenkova T-54A/B borbeni komplet je 34 metka, jer je kod T-55 prednji rezervoar ujedno i stalaza za 18 metka. Borbeni komplet su cinili metak sa trenutno - fugasnim projektilom OF-412 (ili TF-412), metak sa pancirno - obelezavajucim projektilom BR-412D/B i metak sa kumulativnim projektilom ZUBK-4.

Bivsa JNA je veliki znacaj pridavala obuci tenkista za podvodnu voznju

Od pomocnog oruzja T-55 i T-54A/B imaju jedan spregnuti i jedan u prednjem delu, desno od vozaca mitaljez SGMT, a T-55A ima samo jedan spregnuti tipa PKT sa borbenim kompletom 3.500 metaka 7,62mm. Spregnuti mitraljezi uspesno dejstvo ostvaruju na udaljenostima od 600 - 800m, a ceoni do 400m. Punjenje mitraljeza je sa metalnim redenikom od 250 metaka. Na krovu kupole je PAM od 12,7mm DSKM, koji na sebi ima ugradjenu nisansku kolimatorsku spravu K-10T, sa borbenim kompletom 250 metaka.PAM ostvaruje uspesno dejstvo do 1500m, odnosno do 800m protiv lako oklopljenih ciljeva. Puni se metalnim redenikom sa 50 metaka, koji se nalazi u municijskoj kutiji. Koriste se pancirno - zapaljivo zrno B-32 i pancirno-zapaljivo-obelezavajuce BZT-44.Kada su nabavljeni prvi T-55/A, nisu na sebi imali protivavionske mitraljeze, i naknadno su montirani 1973/74. Pored ovoga borbeni komplet cine i 12 rucnih bombi, 40 signalnih metaka od 26mm i licno naoruzanje posade.

Komandiru tenka na raspolaganju je periskop za dnevno osmatranje TPKU-B2, kojim moze osmatrati, odredjivati daljinu i rukovati upravljackim nisanom. Ima mogucnost uvecanja 5x. U prstenu turele se nalaze i 4 prizme za dnevno osmatranje. Komandir ne moze gadjati, ali moze putem TPKU-B2, da navodi nisandziju.. Za nocno osmatranje i rukovanje upravljackim nisanom se koristi IC periskop TKN-1 koji se montira na mesto dnevnog. Daljina osmatranja je 250-300m.

Nisandzija ima dve nisanske sprave: Za dan i noc. Dnevna sprava je TŠ2A-22 ili TŠ2B-22 (kod T-54A/B) ili TŠ2B-32 , kod T-55. sa promenjvim uvecanjem od 3,5x i 7x, sa vidnim poljem od 18 odnosno 9 stepeni. Nisanski uredjaj je obelezen za gadjanje na daljinama do 6.000m. Nisandzija za nocno gadjanje koristi Durbin TPN-1, koji se montira na svoje leziste ispred poklopca komadira tenka. Tenkovi T-54A, nisu imali mogucnost nocnog osmatranje, pa su umesto durbina imali na istom mestu periskop mk.4 Durbin TPN-1, sastoji se od glave durbina, vibratorskog pretvaraca i IC reflektora L-2, koji se nalazi desno od topa. TPN-1 ima mogucnost uvecanja 5,5x i vidno polje od 6 stepeni. U dobrim atmosferskim uslovima vidljivost je i preko 800m. Kada se ne koriste IC far i durbin se demontiraju i odlazu na predvidjena mesta u tenku. Za posredno gadjanje koristi se kupolski uglomer i daljinar. Posluzilac moze osmatrati kroz periskop mk-4. Vozac za nocnu voznju i osmatranje koristi periskop TVN-2 . Ovaj periskop se po potrebi montira na mesto levog dnevnog periskopa. Omogucuje osmatranje 50-70 metara ispred tenka. Za dnevne uslove vozac ima dva periskopa za voznju i osmatranje, a opremu tenk za vozaca cini i zastitni poklopac sa grejacem stakla, koji se koristi za voznju sa otvorenim lukom po losem vremenu.

Tenk T-55A sa protivminskom ralicom KMT-4

Pogon cini vodom hladjeni dvanaestocilindricni dizel motor V-55, snage 580KS. Trosi dizel gorivo D-2 i u zavisnosti od puta i drugih uslova trosi 190-330l dizela i 6-11 litara ulja na 100km. U tenkove T-54A/B gradjivani su motori V-54, sa snagom od 520KS i nesto manjom potrosnjom. Unutar tenka su rezervoari za smestaj goriva. T-55, u unutrasnjim moze poneti 900l i to u prednjem desnom 320l, iza kojeg su dva bocna u koje staje 280l i koji ujedno sluze i za smestaj 18 metaka. Na desnom blatobranu su tri spoljna rezervoara sa 280l zapremine. Tenkovi T-54A/B su imali nesto drugaciji raspored rezervoara i su ukupno nosili 812 litara dizela. Prednja grupa rezervoara je zapremine 217l, srednji 315 i spoljni 280l. U sistemu za podmazivanje motora staje 80 (83 kod T-55/A) litara ulja, s tim da u dodatnom rezervoaru na desnom blatobranu staje jos 35l (40 l kod T-55/A). Najmanje dozvoljena kolicina za rad motora je 20l. Hladjenje motora obezbedjuju hladnjak zapremine 80l i ventilator u zadnjem delu motornog odeljenja. Hladnjak je iznad motora i zarad lakseg pristupa moguce je da podigne vertikalno. U zimskim uslovima kada je temperatura ispod +5 stepena, koristi se grejac motora, koji sagorevanjem dizela zagreva ulje i tecnost za hladjenje motora, sto o mogucuje laki start. Motor se pokrece sa 4 spojena akumulatora, koji se nalaze na stalazi desno od vozaca.Motor se moze startovati i komprimovanim vazduhom. Dve boce od po 5l nalaze le levo od vozaca sa pritiskom od 150kg/cm2. Vaduh ovih boca koristi se i za pokretanja brisaca periskopa vozaca. Ostali delovi sistema su elektro ventil, reduktor, kompresor, razvodnika i ventila. Motor ima grejace za gorivo, ulje i rashladnu tecnost. Za startovanje je ugradjen uredjaj sa komprivanim vazduhom

Transmisija je mehanicka, i prenosi snagu motora na pogonske tockove, omogucuje upravljanje i kocenje, a pokrece i ventilator i kompresor. Kod T-55A, poreklom iz Poljske i Cehoslovacke pokrece i hidraulicnu pumpu za upravljanje. Menjac je sinhronizovan, sa pet stepeni prenosa napred i jednim nazad. Hodni deo cine dve gusenice sa po 90 clanaka, sirine 580mm . Svaka strana ima pet potpornih tockova, lenjivac, pogonski tocak, dva amortizera, pet balansira, gusenicu i uredjaj za zatezanje gusenice.

Kupola je livena, sa zakosenim oklopom na celu i bokovima, a telo je od varenih ploca. Debljina oklopa varira od 39 na krovu do 203mm na celu kupole. Dodatnu zastitu na bokovima kupole cine i sanduci za alat.

U grupu pomocnih uredjaja spada i uredjaj za gasenje pozara, koji se sastoji od 3 celcne boce, cevi 15 mlaznika, 8 termodavaca, automata AS-2, razvodne kutije, dve komandne kutije, mehanizma za zaustavljanje motora i 4 ventila. Svako vozilo ima i prenosni aparat za gasenje pozara. Takodje tenk ima kolektivnu NHB zastitu. Uredjaj za stvaranje dimne zavese koristi gorivo iz prednjeg rezervoara i trosi oko 10l po minuti., a dozvoljeno vreme rada je najvise 10min.

.....Standarnu opremu tenkova cinili su i radio uredjaji. Tenkovi T-54A/B su imali radio uredjaj R-113, koji se nalazio u kupoli, levo od komandira, koji je i rukovao ovim uredjajem. R-113 je mogao ostvariti komunikaciju na razdaljinama do 20km, ali kada se tenk krece domet je bi manji. Ako se koristio samo jedan clanak antene domet je bio od 1,5 do 2km. Pored ovoga R-113 je sluzio i za potrebe unutrasnje komunikacije posade putem slemfona. U tenku komadira voda i cete ugradjivan je i radio uredjaj RUV-5, kratkotalasni radio uredjaj sa dometom 3-5km. Za potrebe odrzavanje veze sa visim nivoima komandovanja nabavljen je odredjeni broj tankova T-54BK, koji su od standardnih razlikovali po dodatnom radio uredjaju R-112. Sem ovog komandni tenk T-54BK na podu desno od vozaca ima mali dvotaktni benzinski motor, koji omugucuje rad radio uredjaja kada motor tenka ne radi. Moze se koristiti i za dopunu akumulatora. Kada jednovremeno radi stabilizator, rotira se kupola i emituju predajnici, pored glavnog obavezno je morao biti u radu i pomocni motor. T-55A su imali radio uredjaj R-123, kojim je takodje rukovao komandir tenka. Domet je sa 4 clanka antene (4m) iznosio do 20km, a sa jednim clankom ili zicanom antenom 2-3km. Kada se koristila poluteleskopska antena (iskljucivo na mestu) domet je iznosio 40-70km. Komadni tenkovi T-55K i T-55AK su pored dodatnog radio uredjaja R130 (R-112) imali i pomocni generator. U ovim tenkovima borbeni komplet usled dodatnog radio uredjaja bio je manji.

T-55 snimljen na poligonu ''Manjaca''

Tip/poreklo	(1) T-54A/B, (2) T-55/A
posada	4
Borbena masa	36.000 kg
duzina	6,20 m
sirina	3,27 m
visina	(1) 2,4m (2)2,35m
klirens	425mm
motor	(1) V-54 (2)V55,
snaga motora	(1) 520KS (2) 580KS kw, pri 2.000 obr/min
maks. brzina po putu	50 km/h
po losem putu	22 - 27km/h
akcioni radijus po dobrom / losem putu	485 - 500km / 290 - 320km
sa dodatnim rezerv. po dobrom / losem putu	650 - 715km / 410 - 450km
zapremina rezervoara	(1)812 l (2)900 l (+400)
naoruzanje	Top D-10T2S, kalibra 100 mm, spregnuti mitraljez PKT od 7,62mm i PAM DSK od12,7mm
borbeni komplet	(1)34 (2)43 granata, 3.500 metaka 7,62 i 300 metaka 12,7mm
okop	39-203 mm