AMBLEM.JPG (6381 bytes)
Tenkovi na Kosovu i Metohiji  98/99
kosovo1.jpg (43202 bytes)
 

   U prolece 1998. siptarske teroristicke snage na Kosovu i Metohiji zanatno pojacavaju svoja dejstva, stavljajuci pod svoju kontrolu jedan deo teritorije, mahom planinske oblasti i udaljena sela. Policijske snage nisu imale teskog oruzja i dovoljno ljudi za razbijanje gerilskih snaga i kontrolu teritorije, pa deo tereta preuzimaju  snage tadasnje Vojske Jugoslavije, koje su mahom obezbedjivale tezu tehniku i drzali pod kontrolom granicu i komunikacije u unutrasnjosti. Prilikom eliminacije terorista u utvrdjenim selima koriscena je i oklopna tehnika. Najcesce je angazovano do jednog voda tenkova i transportera BVP M-80 i redovno 1-2 Prage. U akcijama manjeg rizika korisceni su transporteri M-80 samostalno. U prvoj fazi sukoba mahom je koriscen T-55, "radni konj" nasih oklopnih snaga. Siptarske snage su pored mere zaprecavanja, miniranja i ukopavanja imale brojne vrste lakih PO sredstava, mahom kineskog porekla. Sa pocetkom bombardovanja od strane NATO snaga u martu 1999. god. oklpne jedinice smanjuju svoje aktivnosti i pristupa se obimnom maskiranju i obmanjivanju. Ukupni gubici Vojske Jugoslavije u ratu sa NATO snagama po zvanicnim podacima bili su: 18 tenkova, 5 OT, 3 oklopna automobila,  27 artiljerijskih orudja, gde se ubrajaju i stara samohodna orudja M-36 . Od ovog broja 5 tenkova je unisteno u centralnoj Srbiji, a ostatak na Kosovu (Od preostalih 13 sedam je unisteno iz vazduha, a 6 je izgubljeno u borbama sa teroristima). Ovde su opisane neke od znacajnih akcija i dogadjanja u kojima je u vecoj meri koriscena oklopna tehnika.
   Dvadesetog  marta 1999 god. zapoceta je akcija razbijanja siptarskih jedinica levo od magistralnog puta Pristina - Podujevo. U operaciji je angazovano 200 policajaca iz posebnih jedinica (PJP) i mehanizovana ceta sa 100 vojnika i sa tenkovima i oklopnim transporterima M-80. Teroristi su koncetrisani u selima Godisnjak, Penduha, Konjusevac i Burince. Mehanizovana ceta ima za zadatak prodor prema selu Penduha. Put prema selu je miniran. Ispred sela na 200m su bunkeri i transeje, a polozaji Siptara su i na obliznjem brdu i nedovrsenoj dzamiji. Jedinica krece u napad u bok terorista (OVK), preko potoka i mekog raskvasenog terena. OVK je iznenadjena pravcem napada, ali ubrzo pocinje sa snajperskom vatrom sa dzamije, sa 500m udaljenosti. Sa 800-1.000m sa bocnog brda dejstvuje teski mitraljez 12,7mm. Dejstuje i minobacac 60mm, ali neprecizno. BVP M-80 se krecu rastresito sledi ih pesadija. Podrsku pruzaju nasi minobacaci i Prage. Kod groblja u Godisnjaku na tenk dejstvuju raketni bacaci, ali promasuju, a raketa pada izmedju dva transportera. Teren je veoma tezak, skoro nemoguc za upotrebu tehnike. Jedan od transportera upada u jarugu. Prilaze mu dva tenka. OVK koncetrise vatru na ove ciljeve. Vojnici pod vatrom vezuju zaglavljeni transporter, a tenkovi ga izvlace. Pripadnici PJP napreduju i do mraka ulaze u selo Godisnjak. Gubici su: 2 pripadnika PJP poginuli, sedmoro ranjenih i 9 mrtvih   terorista. Sredinom aprila ista jedinica nastavlja dejstvo prema Batlavi. Iznd sela Sajkovac je vodovod gde ima dosta ukopanih pripadnika OVK. Transporteri napreduju uskim makadamskim putem, gde cesto jedna gusenica ide ivicom provalije. Razmak je 150-200m, pesadija ide kroz sumu, bocno od transportera. Polozaji OVK znatno nadvisuju nase. Dejstvuje nasa artiljerija, pesadija zaostaje, a jedan transporter izlazi sam na vrh brda. Sa leve strane dejstvuje snajperista i pogadja far, a sa desne strane ustaje iz maskiranog zaklona terorista i mirno nisani rucnim bacacem. Raketa pogadja prednji donji deo transportera, posada oseca jak udarac, javljaju se dim i vatra i aktivira se protivpozarni uredjaj. Zahvaljujuci otvorenim lukovima efekat natpritiska je ublazen. U tom trenutku nailazi drugi BVP, koji staje pored prvog jer je put tesan. Jedan za drugim transporteri krecu lagano unazad. Posle 6-7 minuta oba transportera krecu u kontranapad, pogodjeni BVP je napred. Izlazi na cistinu, terorista je na istom mestu sa napunjenim bacacem. Posada je brza, dejstvuje topom 20mm i sa 60m udaljenosti ubija teroristu.. BVP je prosao sa laksim ostecenjima: nagorela instalacija i pukla je torziona osovina potpornog tocka.
   Nekoliko dana posle pocetka bombardovanja doneta je odluka o upucivanju 252. oklopne brigade iz Kraljeva na Kosovo. Mars je izveden u uslovima apsolutne neprijateljske prevlasti u vazduhu i predstavlja jedinstven primer u vojnoj istoriji. Podseca na nemacke transporte tenkova prema Normandiji, posle iskrcavanja saveznika, stim sto je u nasem slucaju bilo uspesno. Jos ranije, organizacija transporta je poverena potpukovniku Mladenu Bozicu. Medjutim naredjenje za mars je stiglo iznenada, za cetiri sata trbalo je popuniti borbene komplete i ukrcati tenkove na transportne vagone. Rec je o velikom poslu, jer kada bi se sva sredstva brigade svrstala u jednu kolonu, njena duzina bi bila preko 60km.  Tacno u 22.30. 28 marta tri kompozicije vagona sa tenkovima M-84 i T-72 i sa BVP M-80 su bile spremne za pokret. Krece prva kompozicija i time zapocinje cetvorodnevno nadigravanje sa NATO avijacijom. Jedan cas posle ponoci prvi voz je zaustavljen u stanici Lesak. Tu je saopsteno da je sedam kilometara dalje pored mosta pronadjen radio-lokator.  Ceka se specijalna ekipa iz Kosovske Mitrovice za demontiranje. Potpukovnik ima strogo naredjenje da se transport obavlja iskljucivo nocu, vec je 03.30. Znajuci da ne moze na odrediste stici u toku noci Bozic donosi odluku o skrivanju sve tri kompozicije u tunelima duz pruge. Posle provere duzina tunela kod zeleznicara, transport krece dalje, bez ikakvih svetala i signalizacije. U vazduhu je NATO avijacija. Oko 06.30 prva kompozicija se skriva u tunelu "Kula", drugi u tunel "Pavlica" i treci u tunel "Banjska". Oko 07.00 potpukovnik Bozic odlazi peske do stanice Loziste sa koje uspostavlja vezu sa generalom Lazarevicem, komandantom pristinskog korpusa i saopstavu mu detalje transporta, kao i to da je kolona kamiona 252. brigade vec stigla u Lipljan. Lazarevic mu govori da je bitno da tenkovi sto pre stignu u Lipljan, a zatim produze u rejon Kline, i da se sto se tice NATO aviona potpuno svejedno dali se transport obavlja danju ili nocu. Bozic ga upoznaje sa naredjenjem da moze transport obavljati samo nocu, na sta Lazarevic odgovara " Vidi ti to Bozicu". Prakticno sva odgovornost ostaje na  Bozicu, koji uzimajuci u obzir oblacno vreme naredjuje transport za Lipljan. Posade ulaze u tenkove i transportere, da ako dodje do avio napada spuste vozila sa vagona i zauzmu rastresit raspored. Ostala dva voza dobijaju naredjenje da udju u tunele prethodnih kompozicija. Narednih tri dana brigada je sa devet kompozicija prevezena na Kosmet, bez gubitaka. Na taj nacin je prebacena jedna od najmocnijih brgada VJ. I pored sve opreme i razlicitih platformi za izvidjanje NATO snage nisu otkrile pokret, cak sta vise dugo su ostali u nedoumici jer su tokom aprila iz vazduha bacani leci na kojima je pisalo ispod slike aviona A-10 koji nisani tenk, "Pripadnici 252. bataljona predajte se, nasi avioni ce vas unistiti". Izgleda da se u NATO stabovima smatralo da je tek   jedan bataljon tenkova prebacen. Cetiri dana nakon dolaska brigade na Kosmet, svi mostovi u Ibarskoj klisuri su poruseni.
   Devetog aprila dok je trajao napad na karaulu Kosare, u pozadinu nasih snaga ubacena je diverzantska grupa sa 19 placenika- specijalaca, sa zadatkom da presece komunikaciju prema karauli Kosare i prihvati Albanske snage u slucaju prodora u unutrasnjost nase teritorije. Diverzantska grupa postavlja zasedu 3-4km u dubini nase teritorije i vec oko 09.00 u zasedu u ulece vojno vozilo Pincgauer sa komandantom granicnog bataljona. Vozac gine, a major iako ranjen spasava se. Na istom mestu izmedju 15 i 16.00h  nailazi oklopni automobil BOV-86 sa tri vojnika i podoficirom. BOV nailazi na PO minu, od detonacije pretura se na krov. Ginu dva vojnika. Drugi BOV u 16.30 krece sa karaule prema selu Batusa i nailazi na prevrnuti BOV. Teroristi ga pogadjaju sa dve rakete. Komandir karaule, koji je bio u vozilu od siline detonacije leti 5-6m kroz vazduh i udara u drvo. Vozac ostaje nepovredjen. Posle ovoga ubacena grupa se povlaci na planinski vrh Skoza.
kosovo2.jpg (27675 bytes)
Pripadnici 15.oklopne brigade sa zarobljenom albanskom zastavom Video snimak povlacenja 15.okbr. sa Kosova na osnovu Kumanovskoh sporazuma, juna 1999.god.
   Desetog maja izvedena je gotovo nemoguca akcija. Dva nasa T-55 iz Brovina, preko Junika i Jasica, preko Sabanovih livada upucuna su na vis Rasa Kosares na 1385m nadmorske visine. Taj teren je skoro neprohodan za tenkove zbog stalnog uspona, kanalisanih pravaca, bez ikakvih mogucnosti za manevar, plus konstantni nalet neprijateljske avijacije. Bio je to prvi i poslednji put da je na Rasu Kosaresu upotrebljena tehnika. Tenkovi su prethodne noci oko 19.30 krenuli iz sela Brovina prema granici. Prvim komanduje vodnik Ivica Miladinovic, a drugim desetar Branislav Finger. Kod Erenika ne mogu da predju drveni most, idu preko potoka. Nalecu avioni dok su tenkovi na otvorenom. Posade silaze sa tenkova i zaklanjaju se, cekajuci avione da odu dalje. Krecu se u "skokovima". Prvo jedan tenk predje krace odstojanje, a malo kasnije isto tako i drugi. Prolaze selo Jasic, u tom trenutku avijacija rusi gornji most na Erenickom potoku, kojim su upravo prosli. Usput nailaze na nasa vozila. Da bi se mimoisli na uskom planinskom putu, tenkovi moraju da se postave gotovo uspravno pored puta, a sa druge strane je provalija. Ujutru oko 06.00h stizu na raskrsnicu sumskih puteva Maja Rez - Rasa Kosares. Nalaze se u sumi. Napad je zakazan u sedam sati. Zadatak je da se uniste jace vatrene tacke terorista na Rasa Kosaresu.  Ispred polozaja terorista je 800m cistine. Tenkovi krecu paralelno jedan pored drugog uz pratnju malobrojne pesadije. Dejstvuje neprijateljska artiljerija, tenkovi izlaze na cistinu. Jedan od tenkova aktivira poteznu minu, sve prolazi bez posledica. Vodnik Ivica gadja bukvu ispred sebe,teroristi koji su bili u zaklonu iza bukve beze u panici, nisu ovde ocekivali tenkove. Posade puca topom i spregnutim mitraljezom po njima, narednih deset minuta. Tenk desetara Branislava odlazi vise desno u nameri da unisti neprijateljski top, ostaje bez pratnje pesadije i prolazi kroz prve linije neprijatelja, gde upada u duboke rovove i staje. Pokusavaju voznju nazad, kupola ne moze da se okrene. Na tenk se penje terorista i puca kroz otvor u unutrasnjost tenka i ranjava desetara, koji brzo reaguje i ubija teroristu. Pocinje vatra sa svih strana, svi clanovi posade su ranjeni sem vozaca. Tuku ih iz minobacaca, a jedan tromblon se zariva u prednju plocu tenka, ali ne eksplodira. Tenk uspeva da se izvuce, ali pri tome ostecuje top, koji je nesposoban za dalje dejstvo. Posle sat i po borbi vracaju se na pocetni polozaj. Svo vreme u vazduhu je NATO avijacija, koja greskom bombarduje vrh Maja Glavu, gde su polozaji terorista. Za to vreme prvi tenk, u kome je vodnik Ivica probija prve polozaje neprijatelja i oni se panicno povlace. Pola sata kasnije sa Albanske strane organizuje se protivnapad. Uz nas tenk sve vreme je pesadija. Tenk zatim krece ka sledecoj liniji terorista, krecuci se cistinom izmedju mnogobrojnih panjeva, nailaze na leseve petnaest terorista. Bocno, na visu nalaze se sledeci utvrdjeni polozaji u tri linije, iza kojih je suma. Posednut je samo glavni, ceoni polozaj. Tenk prilazi na 250m, sada dejstvuje i nasa artiljerija. Tenk, koji jedva manevrise zbog visokih panjeva, sa pesadijom prilazi na 50m, planira se juris. Pocinje dejstvo minobacaca i maskiranog topa. Ranjeno je sedam nasih boraca, koji ne mogu da uoce maskirani top, koji  pokusava da pogodi nas T-55. Tenk manevrise levo-desno. Teroristi, koji su dobili pojacanje, krecu u napad. Nasa pesadija i tenk koji su na otvorenom, krecu lagano nazad.

ivica.jpg (6395 bytes)Ovde mozete pogledati snimak u kome se st.Vodnik Ivica Miladinovic priceca ove akcije !
   Prvih dana aprila delovi 549. Prizrenske brigade izvodili su akciju razbijanja zaostalih teroristickih snaga u rejonu Jablanice, Crmljanske suke i Kraljana (Zapadna Metohija). Po zavrsetku akcije, 7 aprila borbena grupa se u delovima vraca u bazu. Razmak izmedju grupa bio je 15 minuta i prva grupa u kojoj je bio minobacacki vod i pesadija, uspesno stize u bazu. Druga grupa u kojoj je bilo 3 T-55 i 2 Prage, uocena je od NATO avijacije dok se pela makadamskim putem, koji je isao padinom Crmljanske suke. A-10, avioni specijalizovani za dejstvo po tenkovima krecu u napad, razmak izmedju tenkova je 150m. Okolna suma jos nije olistala, a taj deo puta je na sredini brda, kao na dlanu. Obrusavaju se dva aviona, prvi ispaljuje tri rakete na celo kolone, ali sve tri promasuju Pragu, koja je ciljana. Drugi avion gadja zacelje kolone i takodje promasuje. Kolona staje i posade izlaze iz orudja i krecu se 200m uz brdo gde se zaklanjaju. Sledeca raketa pada iza drugog tenka, pravi krater dubine 6-8m i preseca put. U napad ulazi sledeci par A-10 i pogadjaju Pragu i drugi tenk. Za to vreme ne zeleci da napuste svoja vozila posade Prage na zacelju i treceg tenka se okrecu i sklanjaju u obliznje selo Djon. U sledecem naletu pogodjen je prvi tenk i kamion, a zatim slede stotine eksplozija u desetak sekundi, bacene su kasetne bombe na padinu ispod puta. Piloti su smatrali da ce se vojnici tu skloniti, jer je to bio laksi nacin. Vojnici zaklonjeni na brdu iznad zapaljene kolone trce jos 400-500 metara uzbrdo, gde se rasporedjuju po jarugama i uvalama i napustenim zaklonima OVK. U sledecem naletu bacene su kasetne bombe na brdo iznad puta. Na sve strane eksplozije, geleri, dim i plamen. Suma je zapaljena sa obe strane puta, gine jedan vojnik, jedini od 200 koliko ih je bilo u koloni. Napad traje jos 45 minuta. Tenk, Praga, ostala vozila i vojnici koji su napustili tehniku sutradan su se uspesno vratili u bazu.
     Mehanizovana 243. brigada u toku rata imala je 24 poginula pripadnika (Od preko 8.000 u stroju) i unistena 2 transportera M-60 i dva samohodna topa M-36. Deo gubitaka nanesen je 17 aprila koloni koje se kretala u okolini Vitine (Jug Kosova), ka novom polozaju. Kolona je krenula po oblacnom vremenu, ali dolazi do naglog razvedravanja, i pojavljuje se avijacija. Jedan samohodni top M-36 ostaje u kvaru pored puta. Kolona nastavlja dalje, a pored M-36 ostaje BOV, vojni kamion i radionica za popravku. Avijacija ih otkriva, prave jedan krug i u 14.10h dejstvuju. Prva bomba promasuje za 100m, ali sledece pogadjaju BOV, samohodni top i radionicu. Pored zapaljenog BOV-a (Na pogodjenom raketnom polozaju odmah pored), nailazi ostatak kolone koji staje. Pored zapaljenog BOV-a je kamion sa protivoklopnim raketama Fagot, borci su levo i desno u sumi pored puta. U legendu ulazi voinik Radivoje Radenovic iz Kraljeva, posluzilac na samohotki. Uskace u kabinu kamiona, dok avioni vrebaju novi cilj, pokusava da pokrene motor koji nece da upali. Vremena za cekanje nema, jer kamion moze svakog casa da eksplodira, ubacuje u brzinu i vergla, pomerajuci kamion samo snagom akumulatora. Malo po malo sklanja kamion u zaklon. Zatim se vraca do ostecenog BOV-a i njega zaklanja. Pristize jos jedan M-36, kojim pokusavaju da izvucu osteceni BOV. Sajla puca. Vojnici ponovo vezuju sajlu, ali u tom momentu nalece par A-10. Vojnici trce u zaklon, ali vojnik Dejan Jovanovic se vraca do BOV-a po pusku, za njim trci i njegov saborac Radivoje. Uzimaju pusku i krecu prema najblizem zaklonu, ali prekasno za dvojicu junaka. Sledi nekoliko stotina eksplozija narednih desetak sekundi, bile su bacene kasetne bombe.
     Oko 200 vojnika i policajaca u pratnji po jednog T-55, M-36, Prage i BRDM-a, kojim komanduje vodnik "Teks", 25 septembra 1998 god. krecu u razbijanje terorista u mestu Glogovac. Posle jednocasovne artiljerijske pripreme krece napad. Na 300-400m od polozaja OVK, oklopna tehnika krece ispred pesadije. Teren je pokriven kukuruznim poljima i ispresecan potocima i jarugama, a posumljen na delu gde su teroristi. Ubrzo pada prva linija, a teroristi se povlace prokopanim rovovima kroz sumu. Na desnom krilu, grupa od 30 policajaca upada u zasedu OVK i traze pomoc. Krece BRDM sa "Teksom"i Praga. BRDM krece putem, gadjaju ga iz PO bacaca i teskim mitraljezima. BRDM ulazi u kukuruzno polje i dejstvuje mitraljezom 14,5mm levo i desno po zaklonima terorista. Za to vreme policajci se izvlace iz zasede. BRDM ostaje sam u kukuruzu, Praga je 100m iza. Teski mitraljezi i dalje dejstvuju. BRDM krece nazad i izlazi na put, ali mu zadnji tockovi upadaju u kanal, a motor se gasi. Pokrecu motor, ali tockovi proklizavaju i vozilo i dalje ostaje zaglavljeno. "Teks" okrece mitraljeze duz puta, gde uocava teroriste. Smeta mu i sunce koje zaslepljuje. Puca, ali mitraljez se zaglavljuje. "Teks" uzima srafciger, izbacuje iz cevi metak koji nije opalio i uvodi novi. Sekunde znace zivot ili smrt. U tom trenutku posada oseca dve detonacije, prva je na dva metra ispred, bile su to rakete 90mm iz rucnog raketnog bacaca "Osa". Druga pada odmah iza i udarni talas izbacuje BRDM na put."Teks" sada dejstvuje iz mitraljeza i krecu nazad. A zatim bljesak, direktni pogodak i mnogo srece, jer se raketa  zabija izmedju spoja izduvne grane i oklopa, ali nije eksplodirala vec se samo rasprsila po telu oklopnog automobila. Nase snage se konsoliduju i posle vatrene pripreme osvajaju i ove polozaje OVK, na kojima je pronadjeno 60 mrtvih terorista medju kojima i les devojke u uniformi koja je gadjala rucnim bacacem
kosovo99-1.JPG (11908 bytes)
Polazak borbene grupe na zadatak
   Tokom 1998 god. u toku razbijanja teroristickih grupa sirom Kosova angazovane su i oklopne jedinice, koje su imale neke manje gubitke od mina i raketnih rucnih bacaca. O dejstvima u tom periodu moze se videti na primeru jedinice angazovane u rejonu Suve Reke.
   Vodnik Dejan sa tenkom T-55  krenuo je na kotu 915, koja je bila polazni polozaj za razbijanje snaga OVK u selu Kucuk Mahala. Tenk se tesko kretao kroz gusto rastinje. Odjednom Dejan je osetio toplotu i veliki natpritisak. Pogodjeni su iz raketnog bacaca. Vozac je ranjen. Posle nekoliko sekundi sledi drugi pogodak, a zatim treci. Teroristi su bili u zasedi u rovu na 15-20m. Druga raketa je pogodila kupolu, koja ne moze vise da se pokrece. Srecom samo prva raketa je probila tenk i ranila vozaca. Vodnik Dejan sklanja vozaca i zauzima njegovo mesto i pocinju lagano izvlacenje pod jakom vatrom. Tada nailazi BRDM i vatrom stiti izvlacenje tenka.
   Sutradan, 26 jula na putu Dulje - Malisevo u istom rejonu pogodjen je jos jedan tenk T-55. Raketa je pogodila periskop vozaca i probila tenk. Dvoje clanova posade je mrtvo i jedan tesko ranjen. Policija, koje je pratila tenk zbog jake vatre ne moze pomoci posadi. Sa Dulja krece vodnik Dejan sa svojim T-55 u pomoc. Stize oko 18.30h ali ni on ne moze prici, jer teroristi dejstvuju iz dobro utvrdjenih polozaja. Uprkos jakoj vatri vodnikov tenk prilazi na 200m, dok jedan clan posade sajlom vezuje osteceni T-55, vodnik Dejan ulazi u pogodjeni tenk i pomaze u izvlacenju..
  Iduce godine za vreme NATO bombardovanja, 25 marta vodnik Dejan je angazovan na razbijanju snaga OVK .Oklopna grupa, koja prodire prema Drenici kod Komorana se deli u dve grupe. Prva grupa ima za cilj ovladavanje utvrdjenim mestom Lapusnik, koji je na putu za Drenicu. U borbenom poretku su T-55, Praga, BRDM i BVP. Lako prolaze prve polozaje, sa kojih su teroristi pobegli i grupa zastaje kod skole koja je bila stab OVK. Tog trenutka Dejan cuje hitac pored glave. Gadjao ga je terorista snajperom 12,7mm i otkinuo mu slusalicu slemafona, Pristize i praga koja dejstvuje po snajperskom gnezdu. Dolecu i dve Maljutke, ali obe promasuju i padaju izmedju tenka i BVP-a.
   Druga grupa, koja je sa transporterima od Komorana krenula prema Glogovcu iz jednog zaseoka pored puta napadaju teroristi ispaljuju jednu Maljutku. Zica kojom se vodi Maljutka je ostala na transporteru, a raketa je na nekoliko santimetara proletala i pala odmah iza. BVP nastavljaju dalje i ubrzo dolaze do polozaja sa kojih je lansirana raketa. Na pultu za lansiranje je bila spremna jos jedna Maljutka, a pored su bila dvojica mrtvih terorista.
   Jos u pocetnim sukobima na tlu SFRJ uoceno je da tenk koji ostane bez pratnje pesadije, najcesce postane lak plen. Slicne greske su se u par prilika odigrale i na Kosovu tokom 1998 god. prilikom razbijanja uporista OVK.
   Jedinicu VJ, koja je bila sa desne strane puta Pristina - Suva Reka - Prizren na Dulju, stalno su napadali teroristi sa polozaja u blizini. Zato se zapocinje sa akcijom za razbijanje snaga OVK na tom prostoru. Na celu napada je tenk T-55, levo i desno je pesadija. Sa asfaltnog puta se skrece na uzan zemljani put, koji vodi u sumu. Put je miniran improvizovanim minama - bojlerima koji su puni eksploziva i metalnih otpadaka. Levo i desno su zakloni i rovovi. Tenk ne moze manevrisati, vec se mora drzati uskog puta. Pesadija levo i desno od tenka zbog gustog rastinja zaostaje. Iz tenka dejstvuju topom i spregnutim mitraljezom po mogucim zaklonima neprijatelja. Tog trenutka tenk pogadjaju dve protivoklopne rakete ispaljene iz rova sa daljine 30-40m, medjutim ni jedna ne probija tenk. Prva je pogodila kupolu, a druga sanduke sa alatom takodje na kupoli. Tenk staje jer je vozac ranjen. Okrecu kupolu za 180 stepeni i dva puta dejstvuju po zbunju iza tenka. Dok vracaju top komandir pokusava da se zameni sa vozacem. Pogadja ih i treca raketa u kupolu. Oko tenka sve prsti. Pristizu BRDM i BVP, koji odmah otvaraju vatru. Komandir ipak uspeva da se zameni sa vozacem i izvlaci tenk 40m unazad u zaklon.
   Krajem jula 1998 god. je vodjena akcija razbijanja terorista u Suk mahali, koja se nalazi izmedju puteva Dulj - Suva Reka i Dulj - Malisevo. Pripadnici vojske i PJP u borbenom poretku prilaze prvim kucama, ali na 50m teroristi otvaraju jaku vatru i odsecaju nase snage. Kao pojacanje dolazi jedan tenk, medjutim grupa koja je uletela u vatru ne prati tenk, koji sam ulazi u selo. Sa polozaja izmedju dve kuce teroristi ispaljuju PO raketu "Ambrust". Raketa pogadja periskop vozaca, kumulativni mlaz probija oklop tenka, ubija vozaca i  nisandziji otkida nogu. Jedan geler ranjava posluzioca, a komandir dobija teske opekotine. Teroristi otvaraju jaku vatru i drze tenk pod paljbom bez prekida. Treba hitno izvuci posadu, ali tenk za izvlacenje ne moze da pridje jer bi postao laka meta. Za to vreme u tenku se odvija drama. Smrt dolazi po svoje. Nisandzija je iskrvario i umire. Ipak krece BOV, pucajuci neprekidno, a sledi ga tenk za izvlacenje. Uspevaju da se priblize. BOV staje napred, a tenk za izvlacenje odmah iza. Pod jakom vatrom jedan clan posade izlazi iz tenka za izvlacenje i vezuje pogodjeni tenk, a zatim se svi polako povlace. Medjutim za dva clana posade je bilo prekasno.
     Tokom 26. jula je nastavljena dan ranije zapoceta borba za deblokadu puta Pristina - Pec, na pravcu Kijevo -Komorane. Sa svitanjem zdruzene snage policije i vojske nastavljaju napad. Policija se ukrcava u BVP-e uz pratnju tenkova. Teroristi otvaraju jaku vatru na vozila oko kojih nema pesadije. Tenkovi uzvracaju u pokretu i dolaze do ivice sume iznad koje su na 50-70 m polozaji terorista. Policija se iskrcava iz borbenih vozila i nastavlja kroz sumu, a jedan tenk i BVP nastavljaju sumskim putem. Nailaze na okrenute drljace, ali ne vide na 10m udaljen protivnicki rov koji je zarastao u travu. Komandir naredjuje da se prepreka pregazi i tenk nastavlja jos desetak metara, kada na njega biva ispaljena PT mina, koja udara u makadamski put 6-7m ispred tenka, rikosetira i pogadja ga u prednju kosu plocu, ispod fara. Kumulativni mlaz prolazi kroz oklop, probija rezevoar i prolazi kroz praznu cauru, koju posluziocu proteruje kroz noge. Detonacija izbacuje komandanta van tenka ali on odmah ustaje. Ostali clanovi posade nisu povredjeni, sem posluzioca kojem su opecene ruke. Posada se ne moze vratiti u tenk koji gori, te zalezu ispod, no ubrzo stize policija i zajedno obezbedjuju tenk. Ubrzo akcija biva nastavljena i policija dolazi do rovova i isteruje teroriste. Medju likvidiranim bio je i Siptar, koji je pogodio tenk i pored koga su pronadjene jos tri pripremljene mine. Na osnovu nadjene dokumentacije utvrdjeno je da je ucestvovao jos u borbama u Hrvatskoj.
   Da je upotreba oklopa u urbanim sredinama oduvek bila rizicna govori dogadjaj iz avgusta 1998. god., kada su vodjene borbe za deblokadu prevoja i istoimenog mesta Dulj na putu za Prizren. Snage bezbednosti zapocinju akciju i prvog dana se niz padinu priblizavaju selu, koje je izuzetno utvrdjeno. Otvara se sporadicna vatra, prilazi se na 200m od rovova i tu se noci. Sutradan se pokusava napredovati, ali teroristicki polozaji nadvisuju polozaje snaga bezbednosti, tako da pored celodnevnih borbi linija ostaje nepomerena. Treceg dana donosi se odluka o nasilnom izvidjanju prema centru sela. Izvidjacko odeljenje krece sa BOV-om na celu kolone, terenskim vozilom Pinc u sredini i jos jednim BOV-om na zacelju kolone. Cim su krenuli nasli su se pod vatrom automatskog oruzja i mitraljeza. Ispaljene su i dve rakete koje prelecu kolonu. Pod vatrom stizu do centra sela gde ih zaustavlja barikada od kamena. Teroristi dejstvuju sa izdignutih polozaja i levo iz obliznjih kuca. Jedna bomba unistava gume ne Pincgaureru. Jedna raketa ponovo umalo ne pogadja ovo vozilo koje je laka meta. Izvidjacko odeljenje se rasporedjuje pored zida i u napustenim rovovima po okolnim dvoristima. Dolazi pojacanje sa tenkom, koji treba da probije barikadu. Tenk pogadja raketa i u njemu ginu dva vojnika. Pocinje dvocasovna borba za izvlacenje tenka uz pomoc tenka za izvlacenje, koji to pod borbom i uspeva. U jedan BVP se ukrcava izvidjacko odeljenje i povlaci. Polozaji terorista su tek sutradan, posle detaljnog izvidjanja rezbijeni.
     Marta 30 1999. god dolazi do iznenadnog napada na policijske snage u selima Ljumbarda i Beleg kod Decana. Jurisa stotine terorista. Pogadjaju tenk u kome ginu dva vojnika, a jedan stari oklopni transporete (m-60 ?) i BoV Opkoljavaju i zarobljavaju. Gine pet policajaca. Zarobljeni BoV teroristi pokrecu, ali nesto dalje skidaju mitraljez i pale vozilo. Prostalih jedanaest policajaca se povlace u potkrovlje jedne kuce, gde ostaju sakriveni do narednog dana, kada se u zoru izvlace. Tek narednog dana se izvodi akcija za izvlacenje tela poginulih i ostecene tehnike. Tenkove, koji napreduju uz podrsku minobacaca, uskoro pocinju da nadlecu avioni. Vojnici tehniku zaklanjaju ispod supa i pale gomile sena, koje ubrzo stvaraju veliku dimnu zavesu. Avionu ubrzo odlaze, a akcija tece dalje i teroristi se povlace. Ubrzo nase jedinice dolaze do tela ubijenih policajaca, kojima je skinuta oprema i uniforme. Na vucni voz se utovaruje OT i BoV, kome su spaljene gume.
     Da je odlicno maskiranje i bezbroj maketa bio jedan od najbitnijih faktora prezivljavanja oklopnih snaga tokom NATO bombardovanja, potvrdjuje i dogadjaj od 11. maja 1999. god. Tog dana je vodnik Goran Belosevic, obilazio oklopni vod od 2 OT i jednog tenka na podrucju sela Donje Ljupce, izmedju Pristine i Podujeva. Tenk i OT su na otvorenom, ali odlicno maskirani slamom i vojnickim satorskim krilima. U blizini su i teroristicki snajperisti. Vodnik zastaje na strazarskom mestu, gde obojica uocavaju par aviona , koji kruze na velikoj visini. odjednom zvuk avionskih motora se menja, krecu u poniranje, vodnik jos jedino stize da zapazi vatrenu tacku, koja krece u njihovom smeru. Pada prvi projektil na 50-70 metara od njih, i pogadja metalni kvadrant, koji na radaru aviona simulira cilj kao sto je tenk. Nesto dalje od laznog cilja je kamion sa municijom, koji je ostecen gelerima. Posle 15 minuta avion ispaljuje jos jednu raketu, koja pogadja rov u kome je prethodnog dana bio tenk, ali u kome je sada improvizovana pec (bubnjara),koja je zalozena i oko koje su postavljena vojnicka cebad. Posle par minuta dolece  i treca raketa, koja ponovo pogadja prvi lazni cilj. Sledece dve rakete ne pogadjaju nista ali padaju po polozajima nasih vojnika i oklopnih vozila. Javlja se i komandant 15.oklopne brigade puk Mladjan Cirkovic i bodri ih da izdrze. Ubrzo posle napada, u kome nisu imali gubitaka jedinica se premesta na novi polozaj, blize teroristickim polozajima.
     Zestoke borbe su vodjene jos od jeseni 1998. god, za koje su se teroristicke snage dobro opremile, posebno PO oruzjem. Kombinovani odred vojske i policije je 22. septembra vodio akciju razbijanja siptarskih snaga u rejonu sela Cikatovo i Gladno Selo, na planini Cicavici. Posle pretresa sela Cikatovo, odred nastavlja prema Gladnom Selu, ali na pet kilometra od cilja upada u zasedu. Sa 200m udaljenosti iz okolnog siprazja se otvara vatra iz PO bacaca, po oklopnoj koloni, koju cine 2 tenka i BVP iza njih. Prva raketa pogadja tenk T-55, u kupolu ispod PA mitraljeza, probija oklop i ubija posluzioca, vojnika Ivana Petkovica iz okoline Krusevca. Druga raketa pogadja BVP, otkida mu far i para celu levu stranu i sece levu stranu blindiranog UAZ-a, koji je iza transportera. Treca raketa prolece ispod tenka. Kolona se razvija, BVP levo, a tenk desno od puta. Paljba traje petnaestak minuta. Policija ulazi u siprazje levo od puta, prilaze dobro maskiranim rovovima, zapocinju borbu, ali se posle desetak minuta povlace sa dvojicom ranjenih. U pogodjenom UAZ-u je prislusni uredjaj, na kome policajci cuju da teroristi dobijaju naredjenje za povlacenje, ali i to da jedan od njih odlucuje da u rovu ostane dokraja. Policija ponovo prilazi rovovima posle minobacacke vatre, likvidira zaostalog teroristu i obezbedjuje levi bok koloni. Istovremeno desna kolona odreda, se nalazi pod snajperskom vatrom . Porucnik "Pece", uocava devojku, snajperistu u crnoj uniformi, koja dejstvuje iz pecine teskim snajperom 12,7mm, Precizan rafal i pogadja je u glavu. Akcija tece dalje i teroristi se ubrzo povlace dalje, u dubinu planine. U rovovima su pronadjeni bestrzajni top, PO raketa "Maljutka", kontejneri sa raketama "Armbrust', snajperi 12,7mm...
   
T55_5.JPG (15348 bytes)

Nakon Kumanovskog sporazuma VJ se povlaci sa Kosova i Metohije
 

U izradi ove strane koriscene su fotografije i informacije iz / sa:
Pocetna  strana