Napad NATO saveznika na SRJ je zapoceo 24. marta 1999 god i trajao je punih 78 dana, sve do zakljucenja Kumanovskog sporazuma 10. juna 1999 god. Da bi ispunila svoje ratne ciljeve alijansa je pored razaranja civilne i vojne infrastrukture, posebnu paznju obratila unistavanju vojnog potencijala Trece armije, odnosno 52. Pristinskog korpusa, ciji je zadatak bio odbrana Kosova i Metohije. U toku kampanje NATO avijacija je izvela 3.000 avio poletanja koja su za cilj imala unistavanje mobilnih ciljeva VJ, prvenstveno oklopnih vozila, artiljerije i vojnih vozila. U 1.995 slucajeva piloti su tvrdili da su nesto pogodili. Tokom trajanja vazdusnih napada NATO je objavio da je unisten 181 tenk, 317 oklopnih transportera, 857 artiljerijskih orudja i 600 vojnih vozila. Pred kraj rata izvestaj je korigovan na: 120 tenkova, 220 oklopnih transportera i 449 art. orudja. Konacno 16. septembra 1999 god. na konferenciji za stampu objavljeni su definitivni rezultati, koji su nastali posle detaljne istrage na Kosovu: 93 tenkova, 153 OT, 389 art. orudja i 339 vojnih vozila.

NATO  dokazi

     Vec krajem juna na Kosovo dolazi specijalni tim od 35 ljudi, koji su cinili NATO i vecim delom USAF oficiri, sa zadatkom utvrdjivanja stvarnog broja unistenih mobilnih ciljeva na Kosovu. U narednom periodu tim je obisao 429 lokacije po kojima je dejstvovano u cilju unistenja tenkova i ostalih ciljeva. Sa oko 2.600 nacinjenih fotografija tim se vraca u stab avijacije u Ramstajnu u Nemackoj. Izvestaj je govorio da je avijacija bila efikasna u unistavanju nepokretnih ciljeva, poput bunkera i mostova, ali da je pronadjeno malo unistenih mobilnih ciljeva, te da se na osnovu toga mogu samo 58 napada smatrati uspesnim (od 1025, koji su smatrani uspesnim). Prakticno tim je potvrdio reci generala Nebojse Pavkovica o gubicima VJ na Kosovu. Niko nije bio zadovoljan izvestajem pa se pristupilo izradi studije, koja bi na osnovu raspolozivog materijala dosla do povoljnijeg rezultata.

• Konkretno, sto se tice tenkova krenulo se od toga da je u 181 avio napadu dejstvovano po njima.
• Tim za pretragu je na licu mesta pronasao 26 olupina - 14 tenkova i 12 samohodnih orudja.
• Za ostala 67 tenka  i samohodna orudja, ciji ostaci nisu pronadjeni, dokazi su dobijeni kombinacijom i uporedjivanjem: Snimaka iz kokpita, izvestajem pilota aviona, snimaka pre i posle dejstva po ciljevima ( sa satelita, bespilotnih letelica i sl.) i na osnovu raznih obavestajnih izvora.
• Sto se tice ostalih napada smatra se da je u 9 slucajeva dejstvovano po laznim ciljevima,
• 19 napada je bilo visekratno (vise napada u istom danu, po istom tipu meta u radijusu od 2NM)
• U 60 slucajeva nije bilo moguce dokazati uspesnost napada

     Zvanicna informacija da je unisteno samo 13 tenkova na Kosovu i pored hiljada naleta NATO avijacije, svakako da izaziva sumnju. Pocetkom NATO kampanje marta 1999 god., tenkovske jedinice se nalaze u novim okolnostima. Trebalo je zavrsiti razbijanje preostalih siptarskih uporista, za sta je trebalo odvojiti deo snaga, zatim zauzeti nove ocekujuce rejone za odbijanje eventualne kopnene invazije, organizovati logistiku i transport za nove jedinice koje su pristizale iz centralne Srbije, sve to uz neprestano dejstvo NATO  avijacije po svakom cilju koji se otkrije. Ukupno na Kosmetu je bilo angazovano oko 300-350 tenkova. Najveci deo se nalazio u tri angazovane oklopne brigade i u jednoj mehanizovanoj: 15.okbr. -iz Pristine sa tenkovima T-55, 211. okbr.- iz Nisa sa tenkovima M-84, 252.okbr. iz Kraljeva sa tenkovima  M-84 i 243.mbr. Ostatak je bio rasporedjen u tenkovskim cetama - bataljonima motorizovanih brigada. Tenkovske cete sa tenkovima T-55 su imale 125.mtbr- Pec, 549.mtbr.- Prizren, 78.mtbr.- Urosevac. Od prvog dana bombardovanja koriscene su brojne, unapred pripremljene mere maskiranja i obmanjivanja NATO pilota. Svesni i svojih i neprijateljskih tehnickih mogucnosti Vojska Jugoslavije nije isla na direktnu konfrotaciju sredstvo na sredstvo, vec je pokusala i uspela na jedan suptilniji nacin sacuvati ljudstvo i tehniku primenom originalne skole maskiranja i obmanjivanja. Tenkovi su maksimalno disperzovani, gde je razmak izmedju dva sredstva bio i do 200m, tehnika je pokretana samo pri promeni polozaja, bez prethodnog zagrevanja motora. Tragovi gusenica su odmah brisani, a tenkovi su se kretali u "skokovima" od zaklona do zaklona. U slucajevima kada su se pojavljivali avioni tokom marsa, tenkovi su zalazili u sumu, a posada je polivala motor vodom, zbog brzeg hladjenja, odnosno manjeg emitovanja IC energije. Tenkovi su neprekidno bili prekriveni vegetacijom, koja je zamenjivana svezom svakih par dana. Svaka jedinica je pored 1-2 rezervna polozoja morala urediti i 2-3 lazna polozaja, najcesce na 500-1000m udaljenosti. Pokret je po pravilu vrsen nocu, a slucaju dnevnih marseva razmak izmedju dva vozila je bio po nekoliko minuta. Prakticno maskirna disciplina je bila sve. Pored mera maskiranja masovno su primenjivani svi moguci nacini obmanjivanja u vidu maketa tenkova, laznih polozaja i sl. Svi stari i rashodovani tenkovi su rasporedjeni sirom Kosmeta. Da bi se simuliralo dejstvo i pokret ovih starudija, do svakog laznog cilja je dolazio drugi tenk i ostavljao tragove gusenica, a zatim se vracao istim putem. U cevima topova je ponekad paljena vatra i zagrevan je motorni deo da bi se termovizijskim senzorima simuliralo pravo borbeno vozilo, a koriscene su i kvarcne peci (Cak je u nekim situacijama na zadnji deo tenka nanoseno stajsko djubrivo, koje prilikom vrenja stvara temperaturu i do 80 stepeni). Za zavaravanje termovizijskih senzora koriscena su i burad punjena briketom i piljevinom, koja su paljena u pogodnom trenutku. Da bi sve ovo izgledalo verodostojnije oko tenkova su slagani prazni municijski sanduci, burad pa cak i plasticne lutke-manekeni iz prodavnica garderobe. Pored ovoga izradjivani su i tenkovi od kartona, drveta, plastike, traktorskih prikolica na koje su dodavani balvani umasto cevi i svih mogucih ostalih prirucnih materijala. Pored maketa cesto su postavljani sporeti na drva, cija je svha bila da emituju toplotu. No pored vizuelnog obmanjivanja trebalo je obezbediti da makete i na radarima izgledaju kao prave. To se postizalo pasivnim radarskim reflektorima u obliku trougla. Dva takva reflektora simuliraju jedan tenk. Obicno je postavljano po sest, sto je trebalo da predstavlja jedan tenkovski vod. Veoma su korisne bile i mikrotalasne pecnice, koje su takodje sluzile kao izvori radarskog zracenja, a dzepni laseri-decije igracke posluzile su kao simulatori laserskog zracenja. O efikasnosti ovog nacina maskiranja i obmanjivanja govori i cinjenica da je 80-90 posto laznih ciljeva unisteno, a i podatak da su NATO trupe na Kosmetu pronasle samo 14 unistenih tenkova i desetak drugih oklopnih vozila, od toga samo 7 od dejstva avijacije. U praksi dejstvovano je po svemu sto lici na tenk, pa su poznati slucajevi veoma uspesnog obmanjivanja:

• Kombajn parkiran u hangaru tako da je kroz vrata virila samo cev, koja sluzi za prenos zita do drugog vozila. Posle par dana avijacija je "unistila" jos jedan tenk VJ.

• Karakteristican je i primer iz sredine maja koji se odigrao u rejonu Kraljevice i Gornje Pakastice. Naime do povece gomile djubrista, na 300-400m od pravih polozaja, napravljeni su lazni tragovi gusenica tenkova, a zatim su se tenkovi istim tragom vratili nazad u skloniste. Par dana kasnije oko 9 ujutru dva aviona su dejstvovala po djubristu smatrajuci da su maskirani tenkovi VJ.Sledila su jos dva naleta u narednih deset minuta. U cetvrtom naletu pet minuta kasnije bacene su dve kasetne bombe.

• Na pomocnom aerodromu Radujevac, kod Batlave neposredno pre agresije je bio deo 211.okbr. Tim verifikatora OEBS-a je posmatrao aktivnosti ove jedinice iz svojih dzipova u dvoristu jedne kuce sa 20m udaljenosti. Jedinica napusta aerodrom 19. marta 1999 god., a na istoj lokaciji se postavljaju makete tenkova i transportera izradjene od limova i kombajna, zatim su na zaprezna vozila postavljane plasticne cevi. Cak su i na lutkama iz prodavnica garderobe postavljane plasticne cevi koje bi simulirale operatere na lakim PA raketama Strela i Silo. Uredjeni su i zakloni za ova sredstva. Pocetkom agresija NATO avijacija je u vise navrata bombardovala ove lazne polozaje kasetnim bombama. U svetlu ovoga ne cudi objavljena brojka o 180 unistenih tenkova na Kosmetu. Normalno ovom uspehu je doprinelo i to da se avijacija obicno drzala visina preko 3.500m i da nisu dejstvovali protivoklopni helihopteri Apac, koji su izgleda ipak specijalizovani za pustinjske uslove.Vece teroristicke koncetracije su razbijene do kraja marta, pa oklopne snage vise nisu angazovane u vecem obimu. Drugih vecih kopnenih borbi nije bilo sem pokusaja proboja u rejonu Kosara i operacije "Strela", koja je imala za cilj otvaranja koridora prema unutrasnjosti Kosova iz pravca Albanije. U oba slucaja zbog konfiguracije terena sa nase strane nisu angazovane vece oklopne snage. U slucaju kopnene intervencije vecih razmera, kada bi nasi tenkovi morali biti masovnije pokrenuti i angazovani, verovatno bi i gubici srazmerno porasli.

U izradi ove strane koriscene su informacije i fotografije iz / sa:

• http://www.nato.int/kosovo/slides/m990916a.htm
• http://groups.yahoo.com/group/Oruzje/interrupt?st=2&ln=Oruzje&m=1&done=%2Fgroup%2FOruzje%2Fmessage%2F12
• Dokumentarni film "Bitka za Kosovo" Miroslav Lazanski
  

Pocetna  strana