Samohodno oruđe ZSU-57/2

.....Jedan od zanimljivih detalja u vezi slavne Crvene armije je da u svome sastavu tokom Drugog svetskog rata nije imala namenski samohodni PA top za zaštitu borbenog poretka tenkovskih jedinica. Određenih pokušaja bilo je pre ali i tokom rata, no ni jedno rešenje nije došlo do serijske proizvodnje. Tokom 1945. izrađena je manja količina novog samohodnog PA vozila ZSU-37, koje se zasnivalo na samohodnom oruđu SU-76M, tako što je na oklopnom telu montirana otvorena kupola sa jednim topom K-61, kalibra 37mm. Ovo oruđe je zadržalo sve loše karakteristike od SU-76M, pre svega nedovoljno snažne i nepouzdane motore. Ukupno je izrađeno nešto preko 70 ZSU-37. Februara 1946. konstruktorski biro zavoda 174 iz Omska, predlagao je svoje rešenje na bazi tenka T-34, na koji bi se ugrađivala 4 topa kalibra 37mm. Međutim početkom naredne, 1947. donosi se odluka da buduće samohodno oruđe mora za osnovu imati telo tenka T-54 i PA topove kalibra 57mm, čime je praktično započet razvoj budućeg ZSU-57/2. Krajem iste godine bio je gotov idejno - tehnički projekat, ali kako je kasnio razvoj topa, tek je krajem 1948. započet rad na tehničkim crtežima, da bi u maju 1949. zavod 174. pristupio izradi dva prototipa. Radovi na prototipu nisu se odvijali brzo pre svega zbog velikih problema sa razvojem dvocevne verzije topa S-68, koji je predstavljao uvećanu verziju PA topa S-60, montiranog na lafetu i spregnitim sa radarom. Prvi prototip ZSU-57/2 je prošao interna fabrička ispitivanja u junu 1950, a nešto dugačiji drugi prototip je bio decembra iste godine dovršen za državno ispitivanje, koje je sprovedeno u periodu od 27. januara do 15. marta 1951. i obuhvatilo je 1.500 pređenih km i 2.000 ispaljenih metaka. Ustanovljeno je da oruđe odgovara potrebama zaštite tenkovskih i mehanizovanih jedinica od napada iz vazduha i predložena je izrada probne partije za dalje opitovanje. Maja 1951. dovršeno je 6 usavršenih primereka za armijsko ispitivanje. Između ostalih promena uvećan je i borbeni komplet sa 272 na 300 metaka 57mm. Sa različitim doradama na ZSU-57/2 nastavljeno je i tokom 1952-53., a dva kontrolna primerka su prošla armijska testiranja 1954., nakon kojih je u februaru 1955. samohodno oruđe ZSU-57/2 usvojeno u naoružanje pod nazivom Зенитная Самоходная Установка ЗСУ-57/2 . Nakon priprema serijska proizvodnja je započela 1957. u omskom zavodu 174, a topovi su izrađivani u artiljerijskom zavodu 946. Novim oruđem popunjavani su tenkovski pukovi, jedna baterija sa 4 vozila. Međutim, slobodno se može reći da je iako nov projekat ZSU-57/2 je već u momentu isporučivanja bio neperspektivno i relativno zastarelo oruđe za PVO oklopnih jedinica. I pored izražene robusnosti i prohodnosti, kao i odlične balistike topa S-68 nedovoljna softiciranost se ogledala u nepostojanju savremenog sistema za navođenje i upravljanje vatrom, što je bio imperativ upotrebe u eri mlazne avijacije. Potrebe vremena zadovoljene su tek razvojem efikasnijeg oruđa ZSU-23 Šiljka, čija je serijska proizvodnja počela 1964.