 |
||||||||||||||||||||
| Oklopni voz
''Krajina Ekspres''
|
||||||||||||||||||||
 |
||||||||||||||||||||
|
Rat na prostorima bivse Jugoslavije odisao je mnogim specificnostima, narocito u pogledu upotrebe vojne tehnike. Pravilo da se koristi sve sto moze da puca usvojeno je odmah po izbijanju prvih sukoba. No kako je rat odmicao sve dalje i nije se nazirao kraj zalihe ratnog materijala su se istrosile pa se pristupilo originalnim resenjima upotrebe pojedinih ratnih sredstava. Na primer rakete zemlja-vazduh ili more-more su uz manje modifikacije prekvalifikovane u klasu raketa zemlja-zemlja. Na avio bombe su montirani raketni motori drugih raketa pri cemu se dobijalo novo kopneno oruzje, sve to, cesto, u borbenom poretku sa tehnikom Drugog Svetskog rata. Zato i ne cudi da su se tokom rata pojavila jos jedna vrsta oruzja iz vremena davno proslih ratova - Oklopni vozovi. Tokom rata na raznim stranama sagradjeno je nekoliko oklopnih vozova, ali je samo jedan postao legenda, cuveni oklopni voz ''Krajina Ekspres''. |
||||||||||||||||||||
| .....Oklopni voz ''Krajina Ekspres'' nastao je u Kninu tokom leta 1991. god. Zahvaljujuci inicijativi tamosnjih zeleznicara nekoliko obicnih vagona zasticeno je vrecama peska, a kompozicija je pogonjena dizel lokomotivom, oznake JŽ664-013, ''James''(Džems), firme General Motors EMD (lokomotiva je preživela rat i kasnije je u Hrvatskoj označena sa HŽ 2062-055. Voz je prvu akciju imao iz pravca Gracaca u podrucje Stikarne. Ubrzo se ukazala potreba da vagoni budu bolje zasticeni i naoruzani, tako da su u Strmici na vagone montirane celicne ploce, debljine 25mm. Krovni deo je ostao otvoren, a zastitu od kise i sunce pruzala su razapeta satorska krila. Ovo je bila pocetna konfiguracija voza i tokom rata ''Krajina Ekspres'' je dogradjivana i dooruzavana. Osimm lokomotive, pocetnu konfiguraciju cinila su i dva naoruzana vagona, koji su mahom bili naoruzani iz arsenala TO. Na pocetku prvog vagona montiran je trofejni nemacki dvocevni PA top M38 od 20mm. Na pocetku drugog vagona nalazila su se dva lansirna kompleta za PO rakete ''Maljutka'', iza kojih je postavljen PA top ''Bofors'', licencno proizveden u Britaniji pod oznakom M-12, i u SFRJ isporucen u okviru programa vojne pomoci tokom pedesetih godina. Za blisku odbranu voza na bocnim puskarnicama postavljeni su puskomitraljezi M-53. Kasnije je dodat jos jedan vagon, koji je bio naoruzan poznatim ''trocevcem'' M-55, i jednocevnom verzijom M-75, oba u kalibru 20mm. Prvi vagon (vagon najudaljeniji od lokomotive) dobio je dva teska mitraljeza M2HB kalibra 12,7mm. Na vagone su montirane dodatne celicne ploce i sa gornje strane, koje su posadi obezbedile zastitu od minobacaca, ali su posade orudja i dalje ostale izlozene vatri neprijatelja. Dodatna zastita lokomotive obezbedjena je sa dva puskomitraljeza M-84. Tokom 1992. god. uklonjen je PA top M38 i montiran poznati sovjetski top ZIS-3, kalibra 76,2mm (Nasa oznaka ovog topa je M-42). Vatrenu moc kompozicije uvecala su i dva lansera L57-12 za nevodjene rakete 57mm, namenjenih za naoruzavanje domacih aviona. Ovi lanseri su montirani na postolju, iza ZIS topa. Naredne 1993. god. umesto topa 76mm, postavljeno je samohodno orudje M-18 naoruzano topom od 76mm. Rec je, takodje, o vozilu iz americke vojne pomoci, poznatom po velikoj brzini, ali i problematicnom benzinskom motoru. Na bokove vagona montirana su i platna od armirane gume, a u medjuprostor je ispunjen sljunkom, sto je minimiziralo probojnu moc kumulativnih projektila, a sto je i dokazano u praksi. Tokom borbi na unskoj pruzi kompozicija bila je sacinjena od tri obicna teretna vagona, koja su blagovremeno trebali aktivirati eventualne mine i na kojima se nalazio alat i materijal za popravku ostecene pruge, sledila su tri borbena vagona i lokomotiva. Komandni, teretni i vagon za smestaj ljudstva ukljucivani su u sastav voza prema dinamici ocekivanih dejstava. Postojao je i otvoreni vagon sa minobacacem od 120mm, ali je malo koriscen. Pad Srpske Krajine okoncao je planove za izgradnju jos jednog vagona naoruzanog topom od 88mm. | ||||||||||||||||||||
| Oklopni voz ''Krajina Ekspres'' ucestvovao je u mnogim borbama na prostorima Dalmacije, Like, i oko Bihaca. Nakon pocetnog opremanja voza u Strmici, ukljucen je u borbena dejstva na pruzi Knin - Drnis. Zatim je upucen u Liku, gde je ucestvovao u borbama za skladiste Sveti Rok. Smatra se da je tokom visenedeljnog boravka u Lici i dobio ime ''Krajina Ekspres''. Pocetkom 1992. god u ratni put ovog voza upisane su i borbe oko aerodroma Zemunik, kod Zadra. Posada , kada nije bilo uslova za upotrebu voza, ucestvovala je u borbama u sastavu MUP-a Krajine, u operaciji ''Koridor 92''. Krajem novembra 1992.god, ''Krajina Ekspres'' formalno je predpocinjena 7.Dalmatinskom korpusu Srpske vojske Krajine, te je postao Zeleznicka ceta 75.motorizovane brigade. Tokom januarske agresije Hrvatske vojske na Maslenicko podrucje i Ravne Kotare, posada voza ponovo je angazovana kao pesadijska jedinica. Od artiljerijske vatre stradalo je dvoje pripadnika i to su jedini gubici ove jedinice tokom rata. ''Krajina Ekspres'' pruzala je podrsku i tokom borbi oko Skabrnje, a vazan zadatak je trebala imati u kontroverznoj operaciji ''Maslinova grancica''. Svakako najpoznatija i najoriginalnija akcija bio je pokusaj unistenja tunela-skladista municije u predgradju Zadra. Neposredno ispred tunela bila je platforma sa visecevnim bacacem raketa, a iza u tunelu skladiste municije. U specijalno pripremljenom vagonu nalazilo se 3650.kg eksploziva i oko pet tona metalnog otpada. Aktiviranje je bilo predvidjeno sporogorecim stapinom ili PT minama montiranim na odbojnike vagona. Kompozicija je gurala specijalni vagon do sela Nadin, do tacke gde se pruga spusta prema Zadru. Za sada nema pouzdanih saznanja kakav je bio epilog ove akcije. | ||||||||||||||||||||
 
Snimci Krajine Ekspres, finalna konfiguracijs (levo) i iz perioda kada je zadnji vagon bio naoruzan topom M-42 (ZIS) 76mm |
||||||||||||||||||||
| Tokom 1994.god. ''Krajina Ekspres'' ili zvanicno 7.oklopni voz, kako je tada u VRSK oznacena ova jedinica, borbeno je angazovana duz unske pruge. Tokom zestokih borbi na prilazima Bihacu, oklopni voz dejstvovao je po utvrdjenim polozajima 5. korpusa na uzvisenju Ribicka Glavica. Dejstvovalo se iz samohodnog orudja 76mm i lansera NRZ. Tokom borbi oko Bihaca, dobro izvedena oklopna zastita dosla je do izrazaja, kada je drugi vagon u bok pogodila PO raketa ''Maljutka''. Ploca od armirane gume, sloj sljunka i celicna ploca su taman toliko redukovali probojnost kumulutivnog mlaza da nije doslo do aktiviranja borbenog kompleta koji se nalazio na putu probojnog mlaza. Jedina posledica je bio lakse ranjen clan posade. Tokom decembra operacije prema Bihacu su obustavljene i voz se povlaci u Knin. Dalje usloznjavanje vojno - politicke situacije, koje je izazvao pad dominantnih tacaka na Dinari, uslovilo je da se posada koristi kao pesadijska jedinica. Kada je jedna posada bila na polozajima, rezervna posada u Kninu bila je u pripravnosti i takva situacija potrajala je do opsteg hrvatskog napada avgusta 1995. god. Malo pre pet casova 4.avgusta, jaka artiljerijska vatra po Kninu i drugim gradovima oznacila je pocetak opsteg napada na Krajinu. Po naredjenju oklopni voz je upucen u Liku. Ubrzo je i sama posada postala svesna opsteg vojnog i politickog rasula Srpske Krajine i preduzete su mere izvlacenja ljudstva. Sedmi oklopni voz, u narodu ''Krajina Ekspres'' je pusten niz strmi odsek pruge te je u punoj brzini izleteo iz sina u provaliju i legendu. | ||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| Vagon "Krajine Ekspres", sa ukrcanim samohodnim orudjem M-18, iza grupe vojnika su lansera nevodjenih raketa, a u narednom vagonu se vidi trocevni PA top M-55 20/3mm, tokom akcije prema Bihacu | ||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| Treci vagon ''Krajine Ekspres''. Vidi se teski mitraljez M2 od 12,7mm i dva lansera raketa od 57mm | ||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| Vagon sa ukrcanim PA topom M-12, tokom akcije
prema Bihacu
|
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| Oklopni voz Vojske Republike Srpske |
||||||||||||||||||||
|
U ratu u Bosni na strani srpskih snaga takodje je koriscen oklopni voz, slican "Krajini Ekspres". Unisten je u okolini Gradacca 22. 20. 1992 god. Posada voza je uspela tokom artiljerijske pripreme da prodre u odbranu bosnjackih jedinica, koje su se makon pocetnog iznenadjenja konsolidovale i uspele da zaustave voz. To je najverovatnije postignuto iznenadnim dejstvom rucnih raketnih bacaca, po lokomotivi ili vagonu sa municijom. U nekim izvorima pominje se i sadjestvo tenka T-55. Pridruzeni video snimljen je na lokaciji unistenja voza dan kasnije. Ostaci voza su ostali na licu mesta u vidu svojevrsnog spomenika.
|
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
Ostaci oklopnog voza unistenog u Bosni, na prilazu Gradccu. U
zadnjem vagonu je Bofors 40mm |
||||||||||||||||||||
Ovde mozete preuzeti video snimak koji je nastao 1992.god, dan nakon unistenja oklopnog voza VRS. Na snimku moze se videti iznosenje municije i oruzja zaplenjenog u oklopnom vozu, kao i slavlje vojnika armije BiH.
|
||||||||||||||||||||
Lokacija na kojoj je nastao snimak (Google maps) |
||||||||||||||||||||
Hrvatski oklopni voz
|
||||||||||||||||||||
| Pocetkom sukoba, sagradjen je i u Splitu oklopni voz sacinjen od dizel lokomotive (popularno''Kenedijevke'') i 2 oklopna vagona. Narocito je obracenja paznja pri zastiti rezervoara i kabine, a uradjeni su i posebni otvori za prinudni izlazak. Tezina oklopa lokomotive je bila oko 30 tona, koliko je procenjeno da moze podneti, te je ukupna masa bila oko 130 tona. Tezina vagona je bila oko 40 tona, koliko su jos i mogli poneti tereta. Vagoni su na vrhu imali ugradjene kupole sa mitraljezima 12,7mm. Na kljucnim mestima oklop je bio sacinjen od ploce debljine 6mm, iza koje bio medjuprostor od 30-50mm ispunjen peskom, a zatim jos jedna ploca od 8mm. Tockovi su bili zasticeni plocom debljine 10mm. I pored impozantnog izgleda nije koriscen u borbi. Tokom rata i u Sisku je oklopljena jedna manevarska lokomotiva, prikazana na zadnjoj slici u donjoj tabeli. | ||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| Oklopni vozovi Jugoslovenske armije
|
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| .....Tokom zavrsnih operacija za oslobodjenje zemlje NOVJ je izmedju ostaloga zaplenila vise razlicitih oklopnih vozova i improvizovanih oklopnih vagona od potucenih nemackih jedinica. Najveci broj ovih vozova je u razlicitim stepenima ostecenja zaplenjen u Sloveniji, u pogranicnim podrucjima sa Italijom i Austrijom. Veliki broj razlicitih oklopnih vagona je zatecen i po razlicitim zeleznickim depoima sirom zemlje. Oklopni vozovi i vagoni tokom prve mirnodopske godine nisu korisceni i bili su u nadleznosti Komande pozadine JA. Naredbom nacelnika Generalstaba, generala Koce Popovica, od 24. maja 1946 oklopni vozovi prelaze u nadleznost KTMJ (Komanda tenkovskih i motorizovanih jedinica). Ova komanda dobija zadatak da utvrdi brojno stanje i stepen ostecenosti oklopnih vagona i na osnovu ovih cinjenica izradi predlog o formiranju jedinica okl. vozova i njihovoj dislokaciji, kao i da predlozi nacin i uslove popravke okl. lokomotiva i vagona. U tom periodu kod I, II, IV i VI armije bila su 242 okl. vagona i 3 okl. lokomotive, od cega su samo 4 bila ispravna, a ostali sa ostecenjima u rasponu od 60 do 100%. Sem ovoga u VTZ "21 oktobar" u Kragujevcu na stanju su bila 100 vagona, od kojih 60 oklopljeno, a 40 sa betonskim ojacanjima. Posle visemesecnog rada iz te mase je izdvojeno 13 motornih oklopnih kola ("sa benzinskim mot. tipa"Stajer") i 7 motornih oklopnih kola ("sa dizel motorom tipa Fiat''), kao i veci broj drugih okl. vagona. U prvom slucaju je rec o nemackim okl. vagonima "Steyr schweren Schienenpanzerspdhzug K2670" (vidi gornju sliku), koji su bili samohodni i mogli su se koristiti samostalno ili u sastavu oklopnih vozova. Razvoj ovih vagona zapocet je u zimu 1943. Razvijene su cetiri osnovne verzije ovih vagona: Artiljerijska sa kratkim topovim L24 od 75mm, PA sa topovima 20mm, komandna i pesadijska obe naoruzane sa mitraljezima. Oklopni voz je cinilo 12 ovakvih vagona, 4 artiljerijska, 2 PA i 6 komandno - pesadijska. U praksi vidjane su razne druge kombinacije. Sva kola su imale benzinske motore firme Stajer snage 76ks. Artiljerijska varijanta je bila naoruzana kupolom sa starijih verzija tenkova Pz.Kpfw IV. Ovakva kupola je imala 'kratki" top KwK L24, kalibra 75mm, koji je bio pogodan za dejstvo po pesadiji. Maksimalna brzina je bila 40 km/h, odnosno do 70km/h kod ostalih verzija. Oklopne ploce su bile debljine 20mm. Bila je planirana izgradnja 16 ovakvih vozova, ali je izgradjeno samo 6 koji su postali operativni u periodu novembar 1944. - april 1945. pod oznakama 201 -206 s.SP. | ||||||||||||||||||||
| .....Drugi tip koji je koriscen u JA je bio samohodni oklopni vagon (motorna kola) Ansaldo Littorina Blindata ALn 56. Ove vagone su od Italijana zaplenili Nemci, da bi na kraju rata dosli u posed partizana. Osnovno naoruzanje ovih vagona su cinile dve tenkovske kupole sa topovima od 47mm, ili teski mitraljezi, odnosno topovi od 20mm. Maksimalna brzina je iznosila 70-80 km/h, a debljina zastitnih ploca 10-15mm. | ||||||||||||||||||||
| ..... Tokom avgusta 1946. odabrana motorna kola i oklopni vagoni su upuceni u Mladenovac, gde se nalazila Centralna tenkovska radionica, zbog nuznih popravki i kompletiranja naoruzanja i opreme. U Sarejevu je od 89 okl. vagona probrano 16, od cega 6 borbenih, koji su takodje upuceni u Mladenovac. Ovi vagoni su bili za pruge uskog koloseka. Kako nije bilo raspolozivih okl. lokomotiva za uski kolosek predlozeno je da se u borbene vagone ugrade motori Stajer, a razmatrana je i prepravka 16 - tonskog gusenicara u okl. lokomotivu. Viskovi okl. vagona 73 u Sarajevu i 37 u Kragujevcu posle skidanja improvizovanih bunkera predati su Ministarstvu saobracaja FNRJ. | ||||||||||||||||||||
.....Generalstab JA je predvideo zadatke okl. vozova: Obezbedjenje transporta, obezbedjenje komunikacija i borba na unutrasnjem frontu. Komanda TMJ je predlozila formiranje tri divizona okl. vozova u Beogradu (predlozena S. Kamenica), Zagreb i Sarajevo. Nije poznato da li su ovi divizioni formirani, a u pregledu formacije JA iz 1949. okl. vozovi se nalaze pod komandom divizija Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ). Osnovne organizacione jedinice su bili vodovi, koji su se nalazili u sastavu sve cetiri divizije KNOJ-a. |
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| .....Nakon rasformiranja KNOJ-a marta 1953., na osnovu kojeg su formirane granicne jedinice, oklopni vozovi su dosli pod komandu oklopnih divizija. U sastav 17.okd je uslo 5 okl. vagona Stajer (3 sa topom i 2 mitralj.) u Batajnici i 3 okl. vagona Stajer (1 top. i 2 mitralj.) u Batajnici (?). Kod 20.okd nasla su se 3 okl. vagona Stajer (mitralj.) u Zagrebu i dva tipa Fiat (topovi 20mm) u Ljubljani. Kod 26.okd 3 okl. vagona Fiat (2 sa PAM i 1 bez) u Nisu, 2 Stajera (mitalj.) u Pristini i 3 Stajera (mitraljeski) u Skoplju. U sastavu OJ VII oblasti bila su 2 okl. vagona Stajer (mitralj.) u Srajevu, 2 istog tipa u Banj Luci i 2 tipa Stajer (mitralj.) u Vinkovcima, koji kasnije prelaze u 20.okd. Novembra 1953. dolazi i do promena, kada 3 okl. vagona Fiat prelaze u Batajnicu, a 3 Stajera iz Batajnice u Nis. | ||||||||||||||||||||
| .....Stanje oklopnih vagona (motornih kola) je bilo jako lose. Prilikom obilaska jedinice oklopnih vozova u Batajnici od strane organa tenkovskog roda ustanovljeno je niz problema i lose tehnicko stanje vagona. Tehnicka dokumentacije nije postojala pa su sredstva odrzavana "od oka" uz ceste improvizacije. Jedinica nije vrsila adekvatnu obuku i gadjanje iz svojih sredstava. Popunjest je takodje bila losa: 5 od 6 oficira, 10 od 51 podoficira i 26 od 83 vojnika, koji su svi bili psadijskog VES-a. Predlozena je nova formacija, organizacija i lokacija oklopnih vozova. Oktobra 1954. oklopni vagoni su skocentrisani na istocnom kolodvoru zaleznicke stanice u Zagrebu. Iako su svi motorni oklopni vagoni do Zagreba stigli svojim hodom (usput se samo 2 Stajera pokvarila), naredbom DSNO od 22. novembra 1955 saopstena je odluka o rashodu svih okl. vagona. Ta odluka nije sprovedena odmah, jer je od 27 raspolozivih motornih okl. vagona 4 rashodovano, a 20 je odredjeno za opravku (3 vagona u Batajnici nisu pregledani). Motori su skinuti i upuceni u TRZ u Bregani, a naoruzanje u vojnu radiomicu br.69 u Zagrebu. Duga komisija koja je ocenjivala i sve ostale oklopne vaogone (raznih tipova) ocenila je da sem 20 kola tipa Stajer i 4 tipa Fiat, ostalo nema veliku borbenu vrednost. To su uglavnom bile ratne improvizacije Nemaca i Ustasa, nastale od obicnih vagona. Dva vagona za nosenje tenkova, mogla su samo primiti tenkove do 15t. Takodje i dve oklopne topovnjace sa haubicama od 100mm su ocenjene kao neperspektivne. Narocit poblem je bio nepostojanje oklopnih lokomotiva za ove vagone. Smatrano je da se remont ovih vozila ne isplati, a da uostalom zbog ruznog izgleda stete ugledu armije. Oktobra 1957. bilo je pokusaja kompletiranja jednog okl. vagona Stajer zarad analiziranja i konacnog predloga o sudbini oklopnih vozova. Tada je konstatovano da vagoni na zagrebackom kolodvoru sa skinutim motorima i oruzjem, za koje ne postoje rezervni delovi. Sva tehnika je predlozena za rashod sto je kasnije i ucinjeno. | ||||||||||||||||||||
 |
||||||||||||||||||||
Samohodni oklopni vagon "Ansaldo Littorina Blindata ALn 56" |
||||||||||||||||||||
| Na zeleznickoj stanicu u Zagrebu nalazilo su se: okl. vagoni Fiat (2 bez oznake, 003, 005), Stajer (artiljerijski 0011, 0020, 030, 031, 038, veliki mitralj. 1 - 10, mali mitralj. - komandni? 033, 034, 036, 037 i jedan bez oznake), oklopni tenkonosci (042, 047), oklopne topovnjace (043 i 045), oklopni vagoni (044, 046, 049 i 050), olopne platforme (16-16559), 5 oklopnih vagona (tkz. "ustaski") i 9 vagona GG za spavanje
|
||||||||||||||||||||
| U izradi ove strane koriscene su informacije i fotografije iz / sa:
|
||||||||||||||||||||
| Pocetna strana |
