 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Tenk Vihor
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Osamdesetih godina prošlog veka, vojna industrija bivše Jugoslavije bila je na svom vrhuncu. Dosledno su praćeni savremeni trendovi u razvoju novog oružja. Razvijane ili su u naoružanje uvođene potpuno nove generacije ratne tehnike. Verovatno najveći uspeh iz tih godina bilo je osvajanje licencne proizvodnje tenka M-84. Posle nekoliko serija osnovnog modela, prelazi se na proizvodnju poboljšane verzije M-84A. Međutim još 4. januara 1984 na Glavnom vojnotehničkom savetu usvojena je studija OMJ "Novi domaći tenk", što je bio prvi korak u projektovanju i proizvodnji budućeg tenka Vihor. Isti savet je 27. decembra 1987. usvojio program realizacije NDT (Novi Domaći Tenk), koji je kasnije dobio ime Vihor. Za rukovodioca projekta određen je prof. dr. Milorad Dragojević, koji je bio osnivač i dugogodišnji načelnik Sektora za borbena i neborbena vozila u VTI, i rukovodilac osvajanja proizvodnje tenkova M-84 i M-84A. Usvojeni plan predviđao je da se prototip i njegova ispitivanja završe do 1991. god, prototipska partija proizvede do 1993. god , a završna ispitivanja i donošenje odluke o serijskoj proizvodnji okonča do 1994 god. Serijska proizvodnja je trebala teći od 1995.(nulta serija od 15 primeraka) do 2012., sa tempom proizvodnje od 100 vozila godišnje, skupa 1700 tenkova, koji bi u stroju zamenili tenkove T-55. Projekat je predviđao upotrebu podsistema sa tenkova T-72/84 koji su bili savremeni ali i razvoj niza novih. Vihor je trebalo da se razlikuje 75% od T-72M i 60% od M-84: Naoružanje 10%, automatski punjač 20%, municija 40%, motor 80% oklopno telo, kupola i SUV 100%. Projekat je bio na dobrom putu i do prekida razvoja većina traženih karakteristika je ostvarena ili čak i premašena. Najznačajnija razlika naspram M-84 su bili novi dizajn oklopnog tela i kupole sa povećanim stepenom zaštite, znatno snažniji motor i SUV sa razdvojenim nišanskim spravama. Vihor je trebao imati 44t i može se reći da se vizuelno znatno razlikovao od porodice T-72 tenkova. Početkom ratnih dejstava i raspadom SFRJ dolazi do prekida razvoja novog tenka u momentu kada je dovršena većina elemenata za montažu dva protipa. Do tog trenutka bio je zavrsen funkcionalni model tenka (bez kupole), na kome su vršena ispitivanja transmisije i hodnog dela . Funkcionalni model (predprototip) je ostao u SRJ, kao i motor od 1200ks, transmisija, motorski uredjaji, SUV (bez sprava), PPU i RH podsistemi. Kod finaliste u Slavonskom Brodu u fabrici ;Đuro Đakovic'' ostala su 2 oklopna tela, 2 transmisije, komplet delova serijskog M-84A koji su nabavljeni za potrebe 2 prototipa i više drugih podsistema. Dva odlivka kupole koje je izradila železara Ravne, su verovatno kasnije prepušteni Hrvatskoj. U trenutku prekida programa bili su obezbeđeni svi elementi za montiranje dva prototipa. Kasnije u fabrici ''Đuro Đakovic'' dovršena su bar dva primerka Vihora, ali nije započeta serijska proizvodnja, a ta vozila su poslužila kao osnova i za novije modele hrvatskih tenkova. Vojno tehnički institut u novim, nepovoljnijim uslovima nastavlja dalji razvoj pre svega motora i njegovih uređaja, pa je posle laboratorijskih ispitivanja funkcionalni model opremljen motorom od 1200ks. Tako formiran predprototip osnove tenka (sa kupolom M-84) je tokom ispitivanja prevalio oko 1500km, pri čemu su izvedena funkcionalna testiranja motora, transmisije, uređaja za protivpožarnu i NHB zaštitu, kao i elementa SUV-a. Utvrđeno je da se bez većih promena može ići u dalji rezvoj. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| .....Projekat Novi domaći tenk - Vihor nikada nije u celini dovršen, ali u novim uslovima u Saveznoj republici Jugoslaviji je nastavljen dalji razvoj u Vojno Tehničkom Institutu pre svega na motoru i pratećim podsistemima, a u manjem obimu i na drugim sklopovima. Neki od razvijenih sistema našli su primenu u kasnijim projektima modernizacije tenkova T-55, T-72 i M-84. Iskustva na razvoju motora kasnije su korišćena u razvoju modularnih pogonskih grupa IPG1000 / 1200. Formalno, razvoj NDT Vihor je obustavljen 2005. kada je godišnjim planom rada predviđeno gašenje projekta NDT kao i rad na potkalibarnom metku sa teškim jezgrom i detektorom laserskog ozračenja, koji su trebali biti uklopljeni u druge zadatke. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| .....U Hrvatskoj je od kupola i oklopnih tela za prototipove dovršen jedan ili dva Vihora. Nišanska sprava je jednodelna, iz slovenčke kompanije Fotona. Motor je snage 1.000KS, a ostali podsistemi su kompletirani, najverovatnije od tenkova M-84A ili novonabavljenih i modernijih. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Taktičko-tehničke karakteristike (ostvarene ili planirane)
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Vatrena moć novog tenka bila je znatno uvećana. Zadržan je provereni top 2A46 sa tenka M-84A, ali uz novu tehnologiju izrade cevi i uz nove vrste municije. Primenjena je nova termoobloga za ravnomernije hlađenje cevi topa čime se sprečava deformacija cevi. Takođe cev topa je u toku proizvodnje trebala biti tvrdo hromirana, a konstruktorskim izmenama postignuto je da se cev topa može odvojiti od zadnjaka bez podizanja kupole. Novi tenk Vihor trebao je imati samo dve vrste projektila u borbenom kopmpletu od 40 metaka: novi sjedinjeni kumulativno-trenutni i poboljšani potkalibarni projektil. Ovo je rezultiralo povećanjem brzine paljbe, koja je dostigla 10 metaka u minuti. Za potkalibarni metak zahtevane su karakteristike probojnosti od 400mm na 2.000m udaljenosti, a za kumulativni 600mm. Pored ovoga razvijen je novi SUV(sistem upravljanja vatrom), sa odvojenim dnevnim i noćnim kanalom. Radi postizanja željene verovatnoće prvog pogotka pri brzinama od 45km/h razvijen je i ispitan potpuno novi električni pogon kupole po horizontali i topa po vertikali, što je rezultovalo većem brzinom okretanje kupole do 50° /s, a elevacija topa do 36° /s. Novoj generaciji senzora pridodat je i senzor deformacije cevi topa, koji svaku promenu unosi u računar SUV-a. Za novi tenk razvijen je i novi računar za obradu podataka u realnom vremenu. Jedna od najznačajnijih izmena je usavršavanje automatskog punjača topa, koji je bio relativno nepouzdan na tenku M-84, koje se ogleda u novoj arhitekturi automata, koji kontroliše računar. Ozbiljnost rekonstrukcije vide se iz primera da novi automat za punjenje ima 340 elektro-mehaničkih komponenti manje u odnosu na stari i da se mogao rotirati u oba smera. Pomoćno naoružanje činili bi koaksijalni mitraljez 7,62mm i PAM od 12,7mm. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Nova generacija nišansko-osmatračkih sprava omogućava komandiru da posebnim optičkim kanalom prati rad nišandzije i da po potrebi preuzme nišanjenje i gađanje preko duplih komandi. Nišandzija je imao: Dnevnu nišansku spravu sa integrisanim laserskim meračem daljine i odvojenu (da bi se u slucaju oštecenja jedne obezbedila funkcija druge) noćnu nišansku spravu sa pojačivačem slike treće generacije ili termovizijskom kamerom (opciono za izvoz). Komandir je trebao imati: okretnu kupolicu sa dnevno-noćnom spravom, video monitor povezan sa video sistemom, komandu za dovođenje nišanske ose na cilj, komandu za preuzimanje kontrole nad SUV-om. SUV je obezbedjivao verovatnoću pogotka od 50% za cilj velicine 4,6x2,3m pri brzini kretanja cilja 40km/h, potkalibarnim projektilom na 2.000m, a trenutno-kumulativnim metkom na 1.700m. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Funkcionalni model koji je ostao u Srbiji // Mesto vozača | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Pokretljivost bila je obezbeđena novom verzijom motora sa tenka M-84A. Novi motor V-46TK1 je četvorotakni, višegorivni dizel sa direktnim ubrizgavanjem, turboprehranjivanjem i međuhlađenjem vazduha. Dva turbokompresora su sa slobodnom neregulisanom radijalnom impulsnom turbinom, a komora za sagorevanje je modifikovana Hessel-Mannova sa optimizovanom geometrijom.Bio je snažniji za 147kW od prethodnika i dostizao 882kW (1.200KS), sto je tenku mase 44 tona obezbeđivalo odlićnu specifičnu snagu od 20kW/t i ubrzanje od 0-32km/h za 7s, te maksimalnu brzinu od 72km/h. Obrtni moment od 4.950kN je postizan pri 1.300 obrtaja u minuti, što je obezbeđivalo dovoljnu rezervu snage. Motor je razvijan u dve varijante: Sa uvoznom pumpom P10 kompanije Boš ili domaćom verzijom P-505. Najveće dostignuće kod "Vihora" je bio upravo motor, koji je nekim svojim rešenjima bio jedinstven u svetu i kao takav uspostavio nove kriterijume. Naime to je prvi tenkovski motor u svetu na kome je postignuto da ima specifičnu zapreminu manju od 1 kubnog decimetra po kilovatu snage i specificnu težinu od 1,2kg po kilovatu. Čitav motor i transmisija su instalirani u prostoru od 3,4 metara kubna to jest 265 kW po metru kubnom sto je bilo jedinstveno u tom trenutku. Kao ilustracija ekonomičnosti ovog rešenja moze poslužiti primer da je motorno - transmisiona grupa tenka Leopard 2 smeštena u prostoru od 7 metra kubna, tj. 157 kW po metru kubnom. Iako oba ova navedena vozila imaju istu specifičnu snagu od 20 kW/t, Vihor bi verovatno imao veću pokretljivost upravo zbog mnogo manjeg gubitka snage u transmisiji, te ekonomicnijih podsistema (Npr. za pogon sistema hladjenja Leoparda 2 je potrebno 120kW, a za tenk Vihor 60kW), te bi efektivna isporučena snaga bila mnogo veća. Zbog ovakvih rezultata i odabrano je ime Vihor. Motor sa pomoćnim uređajima mogao se zameniti za 50 minuta. Motor je bio pouzdan u temperaturnom opsego od -30 do +53 stepena Celzijusa. U tenk Vihor ugrađena je i nova hidro-dinamička transmisija, koja snagu prenosi na potpuno novi hodni deo (gusenice, potporni točkovi, vešanje i dr.). Naime transmisija koja je ugrađivana u model M-84A je već bila maksimalno opterećena i iskorišćena i nije mogla dati zadovoljavajući stepen upravljanja pri većim brzinama, te dalje povećanje snage ne bi imalo efekta. Hidromehanička transmisija je imala pet stepena prenosa za napred i jedan za nazad. Mogući režimi promena prenosa bili su ručni, poluautomatski i automatski, bez gubitka snage. Hodni deo u osnovi je preuzet sa M-84A, ali sa brojnim izmenama. Hod oslonih točkova je povećan sa 280 na 350mm, širina gusenica je iznosila 580mm, a težina oko 1.900kg (čelične), odnosno 2.300kg, ako su ugrađeni gumeni naplaci. Povelo se računa i o mekšem ogibljenju i udobnosti posade uopšte čime je omogućeno dejstvo i pri brzinama od 45km/h. Ukupno gledano motorno - transmisioni i hodni deo su dostigli fazu prototipa i proverenu su u terenskoj vožnji. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
  |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Oklopna zaštita bila je obezbeđena novim načinom izrade oklopnog tela i kupole, koja je spoljašnjim oblikom bila prilagođena za reaktivni oklop (koji je u tom periodu razvijan) ili za dodatne čelične ploče. Oklop je višeslojni, a u prednjem delu kupole je uliveno jezgro od nemetala i povećan nagib na 40 °. Čeona zaštita je imala ekvivalent od 500mm homogene čelične ploče za potkalibarne projektile, odnosno 600mm za kumulativne, što je postignuto. Po nekim izvorima zaštita je dostizala 650mm, a ugradnjom kaseta sa reaktivnim oklopom bila bi znatno uvećana. U odnosu na M-84 promenjeni su uglovi, debljina i oblici pancirnih ploča, a zadnji deo kupole je proširen za ugradnju dodatne opreme. Prednja kosa ploča je bila pod uglom od 71° što bi povećalo balističku zaštitu za 15%. Bočne oklopne ploče bile su debljine od 70mm. Povećanje ukupne mase za 3,5t u odnosu na M-84 verovatno je posledica većeg nivoa oklopne zaštite, ali je povećana ukupna unutrašnja zapremina za 0,7m3, te je ukupna dostigla 12,6m3. Poboljšana je i protiv-kumulativna zaštita primenom novih bočnih protiv-kumulativnih štitnika, od novih materijala. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Oklopnoj zaštiti, odnosno mogućnosti preživljavanja na bojištu, doprinosi i mala silueta. te velika pokretljivost. Ugrađen je i senzor laserskog ozračenja tenka. Sa obe strane kupole ugrađeno je po 12 bacača dimnih kutija, a iz pojedinih bacača mogle su se izbaciti i defanzivne rucne bombe i li druge vrste specijalne municije. Još u toku projektovanja razvijen je i novi simulator TDSA, za obuku posada. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| .....Brojne druge izmene su bile u unutrašnjosti tenka, koje su se ogledale u promenjenom rasporedu i brojnim novim uređajima. Ugrađene su nove unutrašnje obloge za zaštitu od neutronskog zračenja, dok je NHB detektor bio sličan kao kod M-84A. U fazi prototipa bio je novi protivpožarni sistem. Radio uređaj je trebao biti domaći, frekvetnog opsega 30 - 87,9MHz, sa 16 programiranih kanala, sa digitalizovanim i kriptozaštićenim prenosom podataka. Ujedno je razmatrana i rezervna varijanta, radio uređaj RU-30 za linijske i RU-20S za komandne tenkove. Brojne su izmene i na ostalim delovima tenka: na opremi za podvodnu vožnju, urađaju za zagrevanje tečnih fluida motora itd. Ukupno gledano novi tenk kao kvalitetniji proizvod, uz propisano održavanje imao bi prvi tehnički pregled posle 1.800km, drugi nakon 3.500km, a genralni remont posle 13.000km, u proseku nakon 15 godina upotrebe. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Krajem devedesetih započet je razvoj reaktivnog oklopa, koji se mogao montirati i na Vihor |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Detalji hodnog dela |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Uporedno prikazane siluete tenka Leopard-2 (crveno) i tenka Vihor (sivo) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Uporedno prikazane siluete tenka M1A1 Abrams (crveno) i tenka Vihor (plavo) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Prototip hidromehaničke transmisije
Prototip novog protivpožarnog sistema
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Efektno snimljena umanjena maketa tenka Vihor i ovim fotografijama je jugoslovenskoj javnosti prezentovan novi tenk u vojnom časopisu Front |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Evolucija tenka T-72 na prostoru bivše SFRJ |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
U izradi ove strane korisceni su sledeci izvori informacija i fotografija: |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
komentar
