Inzinjerijsko vozilo
VIU-55"Munja"
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
Tokom 2004. Vojska SiCG, iz operativne upotrebe, zbog zastarelosti je povuceno 210 tenkova T-55. Namera je da se ovaj visak ponudi zemljama treceg sveta, sto je vrlo upitno zbog zasicenosti trzista ovim modelom, kao i relativno malom cenom. Takodje i konverzija u civilne gradjevinske masine je upitna zbog velikih troskova upotrebe i odrzavanja. U medjuvremenu na Vojnotehnickom Institutu, su za relativno kratko vreme razvili projekat pod radnim imenom "Munja" - konverziju tenka T-55 u inzinjerijsko vozilo. |
||||||||||||||||||||||||||||||||
Jos pocetkom ratnih dejstava na prostorima bivse
SFRJ, uvidelo se da bi i pionirske inzinjerijske jedinice trebale ici pod oklop. U
pojedinim dejstvima inzinjerijske jedinice cinile su i do 22% angazovanog ljudstva, pa su
na neke inzinjerijske masine ugradjene celicne ploce za zastitu od snajperske i
minobacacke vatre. Prestankom ratnih dejstava, iskustva i ideje padaju u zaborav, a
potreba za ovim vozilom se ponovo javlja tokom sukoba na Kosovu i izvodjenju zadataka u Kopnenoj Zoni Bezbednosti.
No tek posle odluke o rashodovanju odredjenog broja tenkova, stvara se materijalna baza za
projekat oklopnog inzinjerijskog vozila. Osnovna ideja da se sa sto manje finansijskih
sredstava dobije univerzalno inzinjerijsko vozilo, koje bi moglo prevoziti jedno pionirsko
odeljenje sa pripadajucom opremom i oruzjem. Proces konverzije obuhvatio je demontiranje
sve nepotrebne borbene opreme i oruzja: kompletna kupola sa topom i instalacijama te
drzaci municije. Na mesto kupole montirano je kutijasto nadgradje, sa ulazno - izlaznim
otvorima za posadu, sa balistickom zastitom do kalibara 12,7mm, sto je za pocetnu fazu
razvoja dovoljno. U tako dobijenom prostoru moze se smestiti ukupno 8 clanova posade - 5
pionira, komandir odeljenja, nisandzija i vozac. Dva pionira sede levo i desno uz bocne
strane vozila, na preklapajucim sedistima, 3 pionira na preklapajucoj klupi kod pregrade
motora, . Nisandzija je smesten levo iza i iznad vozaca, a desno je komandir. Vozilo ce
biti opremljeno ralicom, koja se i do sada koristila na tenku T-55. Na zadnjem delu
montirani su sanduci, u kojima se smesta sva oprema koju koriste pionirske
jedinice. Vozilo ce nositi ukupno 14 kompleta inzinjerijske opreme, plus ralica M-67
(komplet za miniranje i razminiranje, komplet za rusenje i diverzije, komplet pionirskog
alata, komplet za izvidjanje, komplet opreme za pozicioniranje u prostoru, mobilni komplet
za maskiranje, motorni busac, minoistrazivac, masina za aktiviranje EDK, mala i velika,
kalem za kabel minerski, motorna testera, izvidjacki camac, spoljni reflektor sa kablom od
15m i alat i pribor za odrzavanje vozila). Deo inzinjerijskog kompleta (minoistrazivac,
mala i velika masina za aktiviranje, elektricno paljenje kalema i kabal, i minerski
izvidjacki camac) su smesteni u sanduku do prgrade motora u unutrasnjosti. Deo opreme je
smesten u rotirajucim sanducima na zadnjem delu vozila, a ostatak opreme u sanducima levo
i desno iznad gusenicne ploce. Komplet pionirskog alata smesten je desno, na bocnim
plocama nadgradnje. Oklopna zastita tela je ista kao kod T-55, s tim sto su sa
strane montirani protiv-kumulativni ekrani 'suknjice", izradjeni od
nezapaljive, viseslojne gumeno - tekstilne trake, koja redukuje probojnost PO sredstava za
50-60% (pri uglu od 30 stepena), uz povecanje mase vozila za samo 100kg. Prednja ploca
moze biti ojacana domacim reaktivnim oklopom. Zastitu cine i sistem bacaca dimnih kutija,
kojim je obezbedjena zastita u bliskom i srednjem IC opsegu. Dimne kutije su kalibra 82mm,
sa daljinom izbacivanja od 150m i pocetkom efekta maskiranja za 10-12s. Veliki
koncepcijski nedostatak je cinjenica da su ulazno / izlazni otvori sa gornje strane
vozila, sto je nepovoljno resenje. Naoruzanje cini automatski bacac granata 30mm,
M-93,koji je ugradjen u turelu tenka sa poljem dejstva od 360 stepena. Pomocno oruzje je
mitraljez M-84. Postoje i dve bocne puskarnice . Motor je V-55, sa tenka T-55, snage
427kW, cija snaga moze biti povecana na 470kW ugradnjom pumpe visokog pritiska IMP-P505
(1000 bar-a). Moguca je i ugradnja integralne pogonske grupe IPG-780, od 570kW, za samo
30min. Vozilo moze savladati uspone od 32%, rov sirine 2,8m i prepreku visine 1,8m. Bez
pripreme moze gaziti do 1,4m dubine i nagibe od 30% Posebna novina je ugradjeni GPS sistem
sa digitalnom kartom kao podlogom. Sredstva veze cini radio uredjaj RU-R-123, ali u
perspektivi planira se savremenije sredstvo. Vozilo ce imati maskirni premaz, koji se
usvaja za sva sredstva KoV-a, kao i maskirni komplet, koji ce omuguciti visoki stepen
zastite u svim spektrima elektro magnetnih talasa. Plan je da ovaj projekat posluzi i kao
komandno vozilo za sistem daljinskog razminiranja "Bozena", koji treba da se
uveze. Takodje "Munja" ce posluziti i kao nosac lansera sistema za daljinsko
miniranje "Pljusak", koji je takodje razvio VTI. Smatra se da ce po usvajanju
ovog vozila u naoruzanje, steci uslovi za sledeci stepen razvoja, gde ce ugraditi
radikalno drugacija sredstva i oprema.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
Vozilo Inzinjerijsko Univerzalno VIU-55 "Munja" na sajmu naoruzanja Partner 2005 u Beogradu | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Unutrasnjost vozila | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Mesto za vozaca | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Izraelska vojska jos od 1989. god koristi oklopni
transporter "ACHZARIT", koji je nastao modifikacijom zaplenjenih arapskih
tenkova T-54/55. U upotrebi su verzije mk1. i mk2., koja je teza naoruzana i
pokretljivija. Rec je o vozilima koja se koriste kao klasicni OT i imaju odlicnu oklopnu
zastitu jer im je masa oko 44t.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
Proces proizvodnje i dovrseni primerak prikazani u krugu TRZ ''Cacak'' | ||||||||||||||||||||||||||||||||
U izradi ove strane koriscene su informacije i fotografije iz / sa:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
Pocetna strana |