Borbeno vozilo pesadije M-80

Borbeno vozilo pesadije M-80

Maja 1968. god veca grupa jugoslovenskih strucnjaka posetila je preduzeca za proizvodnju borbenog vozila pesadije BMP-1 U Cehoslovackoj. Tog momenta to vozilo bilo je rodonacelnik jedne nove koncepcije borbenih oklopnih vozila, a svojim odlicnim karakteristikama je samo dodatno privlacilo paznju vojnih strucnjaka. Cehoslovaci su trebali posle 18 meseci priprema da zapocnu serijsku proizvodnju u mestu Zvolen u Slovackoj. Tom prilikom jugoslovenskoj delegaciji prikazano je vozilo i dokumentacija. Uglavnom svi su se slagali da je rec o izuzetnom sredstvu sa odlicnim borbenim karakteristikama iako pojedini podsistemi nisu najsavremeniji, te su strogo podredjeni koncepciji vozila. JNA je bila zainteresovana za nabavku ovog vozila i to kroz industrijsku kooperaciju, za sta Cehoslovacka nije bila zainteresovana, vec je Jugoslaviji nudila proizvodnju nekih sklopova, a finalizaciju u Cehoslovackoj. Usled nemogucnosti saradnje i intervencije Varsavskog ugovora u toj zemlji te iste godine, donosi se odluka o razvoju borbenog vozila pesadije u Jugoslaviji.

Sredinom sezdesetih oklopni transporter M-60 je serijski proizvodjen, ali su vec tada bilo jasno da nece ispuniti ocekivanja. Jos tokom 1963-64 zapocela su razmatranja o projektu buduceg oklopnog transportera pod oznakom M-800 (M-980). Definisane su okvirne katakteristike da buduci transporter ima tezinu od 12 tona, desetoclanu posadu, top od 20mm, domaci dizel motor, maksimalnu brzinu od 60km/h itd. Kao i kod mnogih drugih jugoslovenskih projekata optimizma i skromnosti nije falilo. I pored bezbroj problema sa proizvodnjom OT M-60, za OT M-800 planirano je izrada prototipa do 1964.,ispitivanje u junu 1965., probna serija od 5 komada u 1966., ispitivanje ove serije u 1967., izrada nulte serije do kraja 1968, serijska proizvodnja 50 komada u 1969. i 100 komada u 1970.! Uprava OJ, cak sta vise smatrala je ove rokove predugim. Stvarnost je bila posve drugacija, pa je serijska proizvodnja zapoceta tek sa deset godina kasnjenja. Tokom 1964 - 68 mnogobrojne delegacije su posetile Cehoslovacku, Poljsku i SSSR zarad sagledavanja tamosnjih iskustava u proizvodnji oklopnih vozila. Istovremeno razmisljalo se o licencnoj proizvodnji ili koperaciji. Jos uvek nije bila iskljucena mogucnost kupovine potrebnih kolicina. Kupljeni su i intezivno isptani cehoslovacki OT Topas i sovjetski BTR-60.. Institut za naoruzanje je 1967. zavrsio idejni projekat oklopnog transportera M-980. Sledece godine doneta je i definitivna odluka da se transporter samostalno proizvodi, a 1969. je radjeno na tehnickoj dokumentaciji i izradi prototipa. Prototip vozila je izradjen u periodu 1971-73 godine.

Projekat je predvidjao vozilo amfibiju, mase 11,2t(sto je tokom razvoja premaseno), a prvobitna zamisao je bila da se ugradi FAMOS-ov motor, koji bi usavrsavanjem dostigao minimalno 170kW. Ipak prve serije BVP-a su imale francuski motor firme Hispano Suisa HS-115, snage 191kW isti kakav je ugradjivan u njihovo vozilo AMX-10P. Za razliku od domaceg ovaj motor je imao veci broj obrtaja, vece snage i zadovoljavajuce mase i gabarita. Pored toga sto je Francuska strana nudila motor u kompletu sa transmisijom, kod nas je razvijeno domace resenje transmisije u bloku, u to vreme najsavremenije moguce resenje. U meduvremenu ozbiljno je i razmatran motor sa BMP-1. U toku 1974. god zavrsena su ispitivanja prototipa i odluceno je da se izradi nulta serija (7 vozila), za sta je uz idealne uslove bilo potrebno minimalno 18 meseci. Posto je naredne godine 1975. u maju bila planirana velika parada povodom 30 godina pobede nad fasizmom donesena je odluka da se odredjen broj vozila mora proizvesti do tog vremena. Zadatak je izvrsen, pa je na paradi pored 7 vozila nulte serije ucestvovala i 3 vozila probne partije. No kako se za izradu vozila nulte serije koristio isti postupak kao i za prototip, vozila kasnije nisu mogla biti koriscena u trupi. Cena ovako proizvedenog vozila bila je nekoliko puta veca od onog iz serijske proizvodnje. Zbog odredjenih teskoca u proizvodnji i modifikacija nulta serija je zavrsena tek 1978. god, a 1979. god usvojeno je u naoruzanje pod nazivom : Borbeno vozilo pesadije M-80 (BVP M-80). Radilo se zapravo o prelaznom resenju, jer jedan od uslova je bio i taj da motor mora biti domace proizvodnje. Konacan izbor je bio motor OM403, koji se licencno proizvodio u FAMOS-u, a u pitanju je snazniji i savremeniji motor (235kW), koji je samo za 100kg tezi od francuskog modela. Ugradnja drugog modela motora zahtevala je dodatne izmene oklopnog tela i transmisije (ukupne izmene na dokumentaciji su iznosile 30% od dokumentacije vozila). Tokom 1979. god prototip je dovrsen i interno ispitan, a tokom 1980. god zavrsno je ispitan i uveden u naoruzanje kao Borbeno vozilo pesadije M-80A (BVP M-80A).U toku 1981. god izradjena je nulta serija, nakon okoncanja proizvodnje verzije sa francuskim motorom ( ukupno je nabavljeno 200 motora). Kasnije su BVP M-80 ugradnjom motora OM403 i ostalog prevedeni na nivo M80A. Tokom 1980-81. deset BVP M-80 su ispitivani u trupnim uslovima kod 31. mehanizovane brigade. BVP je ocenjen veoma pozitivno, gde je posebno naglasavana mnogo veca savremenost u odnosu na OT M-60. Nije bio mali ni spisak zamerki. Najvise primedbi se odnosilo na nedovoljno snazan motor, cije su slabe performanse narocito dolazile do izrazaja tokom plovljenja. Smatrano je da top 20mm nema vatrenu moc, te da je lose reseno punjenje topa i da bi kalibar topa od 30mm bio pravo resenje. Tokom trupne upotrebe uoceno je da na kraskom terenu cesto spadaju gusenice, za cije je vracanje potrebno dosta truda i vremena. Osloni tockovi i osovine su bili slabog kvaliteta pa je dolazilo do cestih lomova i defekata.

.....Jos 1978. na GVTS (Glavni vojno-tehnicki savet) usvojen je plan razvoja poboljsanog BVP M-80A1, nazvanog Vidra po istoimenoj cehoslovackoj kupoli, koja je trebala biti ugradjena u novi BVP. Projekat je predvidjao novi nisansko osmatracki sistem, stabilizaciju topa, bacace dimnih kutija itd. Usled raznih uzroka dalji razvoj se produzio desetak godina, kada je februara 1988. BVP M-80A1 usvojen u naoruzanje. Ugradnjom nove kupole i druge nove opreme eliminisani su najveci nedostaci verzije M-80A: zastareo top i nepostojanje stabilizacije topa, sto je onemogucavalo dejstvo u pokretu. Novi BVP je imao znatno vecu vatrenu moc koja se zasnivala na topu M-86 30mm, koji je proizvodila Zastava. Koristio je vrlo snaznu munuciju, koja je omugucavala velike pocetne brzine projektila. Isti tip municije je koriscen i za brodske topove AK-230. Razvijen je i savremen elektrohidraulicki servo sistem za pokretanje kupole po horizontali i topa po vertikali, sa ziroskopskom stabilizacijom topa i nisanske sprave sto je omogucilo i dejstvo i iz pokreta. Umesto dve stare nisanske sprave ugradjena je jedana nova - NS-30/1, sa dnevnim i nocnim kanalom integrisanim u jedan kanal. Nova sprava ima mogucnost uvecanja od 1,1 i 4x, odnosno sa uvecanjem od 6x u nocnom rezimu. Ugradjen je i novi, poluautomatski sistem vodjenja raketa Maljutka, sa zasebnom nisanskom spravom integrisanom u IC lokator. Ovim resenjem obuka operatera je znatno uproscena: operater uoci i izabere cilj, lansira raketu i prati cilj nisaneci u njegov centar, ne vodeci racuna o polozaju rakete. Top M86 koristi dve vrste granata: trenutno-fugasne zapaljive (pocetne brzine 1.050m/s) i pancirne (1.100m/s). Maksimalni domet je 6.900m, a efikasni za lakooklopljene ciljeve do 1.500m, za pesadiju do 3.000m i ciljeve u vazduhu do 2.300m. Kadenca je 600 met/min, uz izbor jedinacne ili rafalne paljbe od 5, 10 ili neogranicen broj metaka. Borbeni komplet cini redenik sa 200 granata.Top je bio smesten u kupoli M-91 Vidra, koju je razvijao VTI i koja je bila tezine 1.350kg, cime je tezina M-80A1 narasla na 14.480kg, sto je samo delimicno smanjilo pokretljivost i amfibijska svojstva. Na kupolu BVP-a M-80A1 su ugradjena 4 bacaca dimnih kutija (BDK M79, isti kao i na tenku M-84), sa mogucnoscu izbacivanje dve ili sve cetiri dimne kutije na daljinu od 100m. Nova kupola bila je za 35 procenata teza od prvobitne, ali to nije ozbiljnije ugrozilo druge karakteristike. Finalista je i dalje bio "FAMOS", koji je krajem osamdesetih pripremao izradu prototipske partije. Po planovima JNA je planirala izradu 200 vozila, ali do izbijanja rata i prekida proizvodnje kompletirana su samo dva vozila iz prototipske serije. Tokom rata korisceni su od strane VRS i posebnih jedinica policije.

.....BVP M-80 su korisceni u svim sukobima na prostoru bivse SFRJ. Generalno pokazali su se dobro ali objektivni nedostaci dosli su do izrazaja: Zastareo top od 20mm malog kalibra i sa malim efektom na cilju, te malog dometa, a zbog nepostojanja SUV-a moralo se dejstvovati iz kratkih zastanaka sto je povecavalo mogucnost da i sam transporter bude pogodjen. Zastareli PO raketni sistem prve generacije (sa nekim odlikama 2.gen) zahtevao je posebno uvezbanog operatera, a sto je narocito bilo problematicno kod operatera iz rezervnog sastava. Male mogucnosti maskiranja, takodje su imale uticaja.

......U JNA, ova vozila su popunjavala mehanizovane brigade, koje su bile uglavnom ''A'' klasifikacije i smatrane su zbog zasticene i mehanizovane pesadije veoma zilavim. Vojni vrh tadasnje armije ocigledno je bio veoma zadovoljan ovim vozilom i dodeljivao mu je veoma visoke ocene borbene vrednosti: Na komandno - stabnoj vezbi ''Romanija 88'' zarad procene snage neprijateljskih i vlastitih jedinica uvedeno je numericko oznacavanje borbene vrednosti, tako da je recimo bataljon tenkova T-55 imao borbenu vrednost 1, T-72 1,5, bataljon M-84 2, a mehanizovani bataljon sa BVP cak 3. U danasnje vreme BVP M-80, koriste se u skoro svim armijama nastalih iz bivse JNA, a najveci korisnik je Vojska Srbije koja u sastavu 4 brigade KoV-a ima 8 mehanizovanih bataljona. To je 320 vozila, plus odredjeni broj u remontnoj rezervi i na poligonima. Ukupan broj je oko 550 vozila i zasad nije odluceno sta ce biti sa viskom od 200 vozila.


BVP M-80: motor 191kW, top 20mm, na desnoj strani oklopnog tela pristupni panel kapljicastog oblika, valobran je bez prozora, na zadnjem delu izmedju vrata je alat, drugacije su "suknjice" oklopnog tela	BVP M-80A: motor 234kW, top 20mm, na desnoj strani oklopnog tela je veliki pravougaoni pristupni panel, valobran ima 2 prozora, na zadnjem delu izmedju vrata su kanisteri	BVP M-80A1: motor 234kW, nova kupola, top 30mm, stabilizacija, bacaci dimnih kutija

Razlike izmedju razlicitih verzija BVP M-80

Takticko-tehnicke karakteristike

I pored nekih slicnosti sa ruskim vozilima ove vrste, BVP M-80 je prilicno originalne konstrukcije. Osnovno naoruzanje je top M55 kalibra 20mm, koji se jos koristi na mnogim drugim orudjima. Uspesno dejstvo ovog topa je do 1.500m, a za ciljeve u vazduhu do 1.000m, probojnost projektila je 20mm celika. Polje dejstva je po vertikali -5 +65 stepeni i 360 po horizontali, a brzina paljbe 650-730 metaka u minuti. Topom se moze dejstvovati rafalno ili jedinacno. Borbeni komplet cine dva redenika sa po 200 metaka koji mogu biti sa: trenutno-zapaljivom, trenutno-zapaljivom obelezavajucom i pancirno-zapaljivom granatom. Top se na cilj navodi rucno ili uz pomoc elektro motora.

.....Sekundarno oruzje je spregnuti mitraljez M-86 od 7,62mm, desno od topa M-55. Efikasno dejsto ovog mitraljeza je do 600m. Mitraljez se popunjava iz municijske kutije u kojoj je redenik od 500 metaka, a u borbenom kompletu su jos tri ovakve kutije.

.....Protivoklopnu komponentu ovog vozila cini dvosinski lanser PO raketa 9M14M Maljutka. Ove rakete namenjene su za unistavanje oklopnih ciljeva na daljinama 500-3.500m i vode se rucno od strane nisandzije. Probojnost kumulativne glave ove rakete je 400mm. Borbeni komplet cine 4 rakete. Medjutim rec je o zastareloj raketi sa brojnim nedostacima: osetljiva je na ometanje, ima veliku netucenu zonu ispred vozila od 500m, brzina rakete je jedva oko 80m/s pa je do krajnjeg dometa potrebno preko 40s, sto ostavlja dosta vremena za protivdejstvo, a pri vodjenju transporter mora biti nepokretan. Postoji i verzija sa tandem-kumulativnom bojevom glavom (probojnost 800mm iza ERO). Ova raketa ja zadrzana i na unapredjenoj verziji M-80A1 Vidra, mada bi mnogo bolje resenje bile PO rakete Fagot.

PO rakete 9M14M

Vatrenu moc BVP-a cini i ukrcano odeljenje pesadije od sedam vojnika koji mogu dejstvovati iz vozila bocno kroz puskarnice ili posle iskrcavanja. Odeljenje je opremljeno sa cetiri puske M-70AB2, dva puskomitraljeza M-72B1, jednom snaperskom puskom M-76 i sa cetiri rucna raketna bacaca M-80 Zolja. Stalna posada je naoruzana sa automatskim pistoljima M-84 ''Skorpion''.Vozilo je opremljeno uredjajem za sakupljanje caura i izbacivanje barutnih gasova kada se dejstvuje iz unutrasnjosti.

Posada je troclana, napred levo je vozac, iza komandir, a u sredisnjem delu sa kupolom nalazi se nisandzija. Iza je prostor za mehanizovano odeljenje. Nisandzija ima na raspolaganju dnevnu nisansku spravu DNS-1 i nocnu nisansku spravu PNS-1, koja radi na principu pojacavanja slabih prirodnih izvora svetlosti (mesec, zvezde). U slucaju tamne noci moze se koristiti IC far komandira za "osvetljavanje" ciljeva, mada je ovo aktivna mera i demaskira vozilo.

Komandir na raspolaganju za dnevna osmatranja ima periskop TPKU2B, koji jos komandiru sluzi za merenje daljine i korekturu vatre. Za osmatranje nocu koristi se IC periskop TKN-1, kojim se moze osmatrati do daljina od 250-400m. Vozac za voznju nocu koristi elektro-opticki uredjaj M-66A2.

IC far za voznju i IC far komandira

U BVP M-80 ugradjen je motor HS115-2, snage 191 kW pri 3.000 obt/min. Rec je o motoru V izvedbe sa osam cilindara i vodenim hladjenjem. Motor je opremljen sa jednim turbokompresorom i koristi za pogon dizel gorivo D-1 i D-2 leti, odnosno mesavinu dizela i petroleuma zimi. Radna zapremina je 8.210 cm3. U dva rezervoara smesteno je 510l goriva sto obezbedjuje borbeni radijus od 500km po putu ili 350km van puta, ili 21h na vodi. BVP M-80A ima instaliran domaci motor OM-403 snage 235kW, a odredjenih razlika ima i na transmisiji i oklopnom telu.

Transmisija BVP M-80, je u bloku i objedinjuje menjac stepena prenosa i uredjaj za upravljanje, ima pet stepena prenosa za napred i jedan za nazad.

Hodni deo ima pet potpornih tockova, a vesanje je nezavisno i predstavlja kombinaciju torzionih vratila i hidraulicnih amortizera. Gusenice sirine 252mm su celicne sa gumenim umetcima.

Oklopno telo je od zavarenih ploca pancirnog celika, sa prednje strane je debljine 14mm, sto daje zastitu od kalibra 20mm sa razdaljine od 100m. Bokovi su zasticeni oklopom debljine 9mm, sto pruza zastitu od gelera i kalibra 7,62mm na svim daljinama. Na oklopnom telu je ugradjeno 8 puskarnica (po tri levo i desno i dve pozadi)

BVP M-80 savladjuje uspon od 60 procenata (30 stepeni), bocni nagib do 55,5 procenata (25 step.), rov sirine do 2,4m i vertikalne prepreke visine do 0,8m. Maksimalna brzina je 65km, a po makadamskim putevima 35-40km. Vozilo je amfibija i moze vodene prepreke savladjivati plovljenjem. Najvazniji preduslovi su da je obala strma do 25 stepena i da recni tok nije brzi od 1,5m/s. Vozilo bez pripreme ulazi u vodu uz prethodno podizanje valobrana. Brzina povljenja je 7,5km/h. Klirens vozila je 400mm.

BVP M-80 je opremljen i sa uredjajem za izbacivanje prodrle vode, kolektivnim sistemom NHB zastite, sistemom za gasenje pozara koji se aktivira rucno ili automatski, uredjajem za zagrevanje unutrasnjosti, spasilackim prslukom PS-82 za spasavanje u slucaju prinudnog napustanja vozila za vreme plovljenja. Za maskiranje koristi se termodimna aparatura motora koja stvara dimnu zavesu duzine 250-400m u trajanju od 2 do 4 min. Za odrzavanje veze ugradjen je radio uredjaj RUT-1A dometa 20km na ravnicarskom terenu kada vozilo nije u pokretu i 15km kada je u pokretu. Za kontakt posade unutar vozila koristi se uredjaj UMr.

Puskarnica sa automatskom puskom M70AB2, desno hodni deo BVP-a

Ugradnjom motora HS-115 snage 191kW postignuta je specificna snaga od 13,7kW/t, sto nije bilo dovoljno. Pored toga HS-115 bio je zastareo zato se donosi odluka o kupovini licence za nov motor od firme Mercedes. Novi motor oznake Daimler Benz OM-403 proizvodio je FAMOS. Radi se o desetocilindricnom, cetvorotaktnom motoru sa direktnim ubrizgavanjem. Motor odlikuje velika elasticnost po obrtnom momentu. Maksimalna snaga je 235kW (320ks), pri 2.500 obrtaja, a uz pomoc efikasnog uredjaja za hladjenje motor pouzdano radi do +50 stepena. Nove serije vozila u koje je ugradjivan ovaj motor dobijaju oznaku M80A. Ugradnjom motora OM- 403, specificna snaga vozila je povecana na 16,6kW uz povecanje i ostalih parametara pokretljivosti. Za ubrzanje od 0 do 32km/h je potrebno 7s, sto se smatra odlicnim rezultatom. Spoljne, vidljive razlike u odnosu na M-80 su na desnoj strani oklopnog tela je veliki pravougaoni pristupni panel, valobran ima 2 prozora, na zadnjem delu izmedju vrata su kanisteri.

Verzije nastale na osnovi BVP M-80A

.....Osim sto je trebao biti osnovni tip borbenog vozila, BVP M-80 posluzio je i kao osnova za mnoga specijalizovana oklopna vozila. Pored osnovnih verzija M-80, M-80A i M-80A1, planirane su ili do serijske prozivodnje dovedene su i sledeca vozila:

- M80AI - Trebale je biti izvidjacka verzija. Vozilo bi imalo savremenije uredjaje za komunikaciju i nocno osmatranje koji bi se ugradjivali na osnovu vozila M-80A1. Posada bi brojala 4+4 clana. Vozila bi imala montiran i izvidjacki radar, a planirana je proizvodnja 200 primeraka. Projekat je obustavljen 1992. god.

- M-96 - U Vojno Tehnickom institutu nastavljen je rad na kupoli M-91 (namenjenoj za Vidru) i nekim elementima naoruzanja. Takav BVP dobija oznaku M-96, da bi kasnija oznaka bila M-80A/98. Ovo vozilo je prikazano 30.juna 2004. god.

- M-80A KC - Na osnovu BVP M-80A razvijan je veliki broj specijalizovanih podverzija. Pocetkom 1980. pokrenut je program razvoja novog savremenog komandnog vozila. Vec 1982. je izradjen prototip BVP M-80A KC, koji je sluzio za potrebe komandovanja na nivou cete. Za potrebe komandovanja nivoa bataljona razvijen je BVP M-80A KB, a za vise nivoe BVP M-80A VK. Ova vozila su vremenom trebala da potisnu sovjetske modele BTR-50PK i PU. Do izbijanja rata serijski su proizvodjeni modeli "KC" i "KB", dok je "VK" doveden do nulte serije. Kasnjenje u izradi moze se pravdati namerom JNA da sto je moguce pre popravi odnos tenkova i OT, koji je u tom periodu bio veoma nepovoljan, pa je izrada specijalizovanih modela odlagana.

- M-80A KB - Verzija namenjena komandantu oklopnog ili mehanizovanog bataljona. Takodje razvoj je doveden do serijske proizvodnje.

- VK-80A- Za potreba komandovanja na nivou brigade. Od naoruzanja bio je montiran samo mitraljez 7,62mm. Projekat je doveden do nulte proizvodnje.

- M-80A LT - Jedna od podvarijanti je bio i "Samohodno protivoklopno lansirno orudje 1" - SPOLO-1 ili M-80A LT (Lovac tenkova). Razvoj ovog vozila zapocet je jos 1977. na osnovu ideje da se umesto kupole na BVP ugradi lanser PO raketa "Maljutka", veoma slican lanseru sa PO vozila P9122/133. Nosilac razvoja bili su valjevski "Krusik" i VTI. Do 1980. razvijena su dva prototipa, ali dalji razvoj je obustavljen u korist slicnog projekta zapocetog 1978. koji se zasnivao na TAM-ovom vozilu tockacu BoV-1. Kasnije tokom serijske proizvodnje oznacavano je kao POLO M-83. Tokom rata u BiH Vojska Republike Srpske je izradila ili modifikovala nekoliko BVP "lovaca tenkova" pod oznakom LT M-92.

- Sava M-90 - Krajem osamdesetih osvojena je licencna proizvodnja ruskog PVO sistema Strela-10M. Tokom procesa osvajanja sistema dodatno je unapredjen i dobija oznaku Strela-10M2J. Lanseri su montirani na BVP M-80A. Raspad zemlje je zaustavio i ovaj projekat na prototipskom nivou.

- SPAT 30/2 - Nastao je ugradnjom kupole sa dva Zastavina topa M-86 od 30mm. Nisansko osmatracki uredja je mogao biti J-171 ili savremeniji Motorola 6800, koji su i usvojeni u naoruzanje za potrebu modernizacije Praga M-53/59/70. Izradjena su dva prototipa, a nulta serija je predvidjana za 1989. Ipak na samom kraju prednost se daje, tockasu 4X4 BoV-3, na koji je montirana kupola sa dva topa od 30mm. Ovako dobijena vozila oznacena su kao BoV-30 i cetiri primerka su pokazana na paradi 1985.god. No i ovo vozilo nije uslo u proizvodnju, prednost u daljem razvoju je dobio projekat Sava.

- SPAT 40/2 - Vezija sa dva topa 40mm, ali na ovome izgleda nije ozbiljnije radilo

- Sanitetsko vozilo - Sa vozila je uklonjena kupola, izmenjeni su krovni poklopci i zadnja vrata, u cilju lakseg unosenje i iznosenja ranjenika. Vozilo je imalo 3-4 clana posade i moglo je primiti 4 teza ili 8 laksih ranjenika. Nije serijski proizvodjeno.

- MOS M-80A -Projekat samohodnog minopolagaca.

Borbena vozila na bazi BVP M-80
M-96
M-80 KC
M-80 KB ?
VK-M80A
M-80 LT
Sava M-90
SPAT 30/2
SPAT 40/2
Sanitetsko v.
MOS

Borbeno vozilo pesadije M80A1 Vidra

Prototip vozila M-80A1 Vidra, bez naoruzanja

Samohodno PVO vozilo na bazi BVP M-80A, u sastavu Zandarmerije Srbije

Tip/poreklo	M-80, M-80A, M-80A1 Vidra / SFRJ
borbena masa	13.850 kg
posada	3 + 7
duzina	6,42 m
sirina	2,9 m
visina	2,2 m
motor	HS-115; OM-403 (A i A1)
snaga motora	191kW pri 3.000 obr/min; 235kW pri 2.500 obr/min
brzina po putu	60km/h; 65km/h
borbeni radijus	350-500 km
zapremina rezervoara	510 l
naoruzanje	top M-55 od 20mm, mitraljez M-86 PKT od 7,62mm i PO rakete 9M14M; top M-86 od 30mm (A1)
borbeni komplet	400 granata 20mm, 2000 metaka 7,62mm i 4 rakete
oklop	9-14mm
Tehnicki crtezi borbenog vozila pesadije M-80A

Crtezi: M-80 M-80A

Galerija: BVP M-80A

U izradi ove strane korisceni su sledeci izvori informacija i fotografija:

"Modernizacija i intervencija - Jugoslovenske OJ 1945-2006" dr.Bojan Dimitrijevic
List "Vojska"
Casopis "Novi Glasnik"
Casopis ''Odbrana''
''Razvoj naseg naoruzanja'' dr. Milorad Dragojevic
''Bitka za Vukovar'' Davor Marijan
http://naoruzanje.paracin.co.yu/index.html
http://www.vojska.mod.gov.yu/

Pocetna strana

osama bin laden al kaida general pavkovic general lazarevic omj vukovar krajina