Oklopni automobil BTR

Oklopni automobil TAB-71

.....Razvoj oklopnog automobila BTR-60 zapocet je 1956. god u okviru zavoda GAZ, pod rukovodstvom V. A. Dedkova, koji je vec ranije radio na vozilu BRDM-1. Osnovna zamisao bila je da se konstruise visokoprohodno vozilo, amfibija sa odredjenom oklopnom zastitom. U svrhu ispunjenja zadatog cilja razvijeni su mnogi originalni podsistemi, a narocito je bila slozena transmisija, buduci da je vozilo imalo 2 motora. Interna fabricka oznaka vozila bila je GAZ-49. Razvoj je zavrsen i vozilo je 13. decembra 1959. god. uslo u naoruzanje Crvene Armije pod oznakom BTR-60P (P- plavajuscij, plivajuci). Ova prvobitna verzija imala je otvoreni krov, preko kojeg se eventualno navlacila tenda. Naoruzanje je cino jedan mitraljez SGMT 7,62mm. Od 1963. god. izradjuje se verzija BTR-60PA, koja je imala potpuno zatvoren krov, kao i dodatne otvore ne telu vozila. Ugradjen je i savremeniji mitraljez PKT. Ova verzija mogla je pored posade prevoziti i 12 vojnika. Sledila je verzija BTR-60PA1, sa poboljsanom transmisijom i boljom radio stanicom R-123. Buduci da su ovi rani modeli od naoruzanja imali samo laki mitraljez, koji nije bio zasticen, od 1966. proizvodi se model BTR-60PB, koji je imao kupolu sa teskim mitraljezom KPVT i spregnutim mitraljezom PKT i ovo je najmasovnije proizvedena verzija. Takodje razvijeni su i mnogobrojni modeli koji su sluzili za vezu i komandovanje (BTR-60PU / PU12 /1V18 / 1V19...) ili inzinjerijske zadatke (MTP-2).

.....Oklopni automobili BTR-60 licencno su se proizvodili i u Rumuniji pod oznakama TAB-71 (Transpotorul Amfibiu Blindat) . Proizvodnja je zapoceta 1970.g., a prvo javno prikazivanje bilo je na vojnoj paradi u Bukurestu avgusta 1972.g. Za potrebe rumunske armije, na osnovi TAB-a razvijene je minobacacka (TAB-71AR), inzinjerijska(TERA-71L) i razne komandne verzije(TAB-71A R 1450/1451/1452). Krajem sedamdesetih prelazi se na proizvodnju modela TAB-77, radjenog na osnovi BTR-70. Rumunska verzija BTR-60PB za razliku od originala imala je snaznije motore SR-225, od kojih je svaki razvijao 140ks i vecu elevaciju cevi mitraljeza. Kasnije su nepouzdani motori zamenjeni dizel motorima Saviem, ,a takva vozila su imala oznaku TAB-71M. JNA je imala samo verziju sa benzinskim motorima. Spolja posmatrano, glavne razlike su 3 periskopa vozaca na levom boku(2 kod originalnog BTR), zasticena nisanska sprava na levoj strani kupole i podejednak razmak izmedju svih tockova. U Rumunskoj vojsci su zadrzani dugo godina, a vidjeni su i u sastavu rumunskog kontigenta KFOR-a na Kosovu. Proces nabavke ovog vozila za JNA je tekao uzurbano. Odluceno je da se jedinice vojne policije opreme oklopnim vozilima. Procenjeno je da su ukupne potrebe 113 vozila i to : 59 za vojnu policiju, plus 6 za remontnu rezervu i 48 za potrebe milicije. Cena je bila (1976) 84.617 dolara za seriju od 50 vozila, sa rokom isporuke od 5 meseci. Usled hitnosti nije nabavljen uzorak za testiranje pre kupovine, sto je bila uobicajena praksa. Ovaj tip vozila nije bio predvidjen srednjerocnim planom nabavke vec su odredjena vanredna sredstva, a jedinice unutrasnjih poslova su snosile svoj deo troskova. Obuka na novi tip vozila obavljena je u Banja Luci, ali na slicnom BTR-60PU12. Prvi primerci dodeljeni su 282.b vojne policije. Oklopni transporter TAB-71 se nije proslavio u JNA, ponajvise zbog problematicnih motora. Savezni SSUP je u svoje primerke ugradio FAP-ove motore.Nakon povlacenja iz naoruzanja pocetkom devedesetih, deo je ustupljen SSUP-u, gde su naknadno opremljeni za specificne policijske potrebe. Smatra se da je ukupno nabavljeno 119 ovih rumunskih oklopnih vozila.

.....Kakvo je prakticno iskustvo sa ovim rumunskim oklopnjakom? O tome govori sledeci tekst nastao po secanju pukovnika u penziji Dragoljuba Jevdjovica, koji ceo radni vek proveo u vojnoj policiji.

....."Vozila su uvedena u naoruzanje 1976.g. Nabavljeni su iskljucivo za jedinice vojne policije i civilne milicije (u pocetku samo za SSUP, a kasnije su ih nabavili i neki RSUP) Kada sam ja dosao u jedinicu (jul 1977.g.) TAB-ovi su vec bili stigli. U JNA ihe je prvo primio 282.bVP Uprave bezbednosti SSNO. Ovaj bataljon je jedini imao 20 kom. ovih transportera i to u 1. i 2.cVP. Ostalih sedam bataljona vojne policije JNA (U Beogradu, Nisu, Skoplju, Zagrebu, Ljubljani, Splitu i Sarajevu) imali su po jednu cetu (kod svih 1.cVP sa po 10 TAB-71). Takodje, kada i vojna policija, i za potrebe specijalnog bataljona savezne brigade SUP-a je nabavljeno 10 TAB-ova. Osim ovih bataljona i 99.cVP u sastavu Komande RV i PVO je imala jedan vod VP opremljen sa 3 TAB-71. Jedna zanimljivost iz ove cete: Jedino je u toj jedinici RV i PVO bilo formacijom predvidjeno mesto oficira VES OMJ ("tenkista"). On je na plavoj uniformi nosio, u rombovima na kragni, znak OMJ (tenk), sto je iznenadjivalo sve koji bi ga videli. "

....."TAB-71 se nije pokazao najbolje u jedinicama vojne policije. Bio je vrlo nepouzdan. Motori su mu se cesto kvarili. Desavalo se da tek remontovai transporter stane na vratima remontnog zavoda i ni makac dalje. Licno sam isao da prisustvujem prijemu remontovanog transportera u bazu Knezevac. Na probnoj voznji (presao 100km) radio je besprekorno. Stao je bukvalno na ulazu u nas krug u Zemunu i ni makac dalje. Odslepamo ga do garaze. Dosli majstori iz Knjazevca, gledaju ga i cude se. Ne znaju sta mu je. Mislim da su ga jedva osposobili posle par meseci. Po misljenu pravih tenkista problem je poticao od lose kopiranih ruskih resenja sa dva motora i transmisijom snage (motori uglavnom nisu ujednaceno radili). Osim toga, smatrali su da vozilo mora da se "tera",vozi cesto, a ne da stoji. A vozila su uglavnom stajala, sem kada se islo na logorovanje ili gadjanje. Inace retko je koji transporter za 10 godina sluzbe presao vise od 10.000km (vecina 6-7.000km). Takodje, desavalo se, bar na ovim u Zemunu, kad im das gas na motoru, kljuca - kuva tecnost u akumulatorima radio stanica. To vozilo nije za voznju po gradu, a jedinice VP su mahom bile smestene po gradovima. Bio je potreban dobar, iskusan i posebno obucen vozac, a vozili su ga "obicni" vozaci motornih vozila, vojnici. Kasnije su u Kraljevu organizovali posebnu obuku za vozace TAB-71."

Jedinice opremljene sa TAB-71 (pocetkom 80-tih)

282.bVP SSNO Beograd 20kom

281.bVP /1A Beograd 10 kom

283.bVP /2A Nis 10 kom

284.bVP /4A Zagreb 10 kom

28?.bVP /3A Skoplje 10 kom

28?.bVP /7A Sarajevo 10 kom

28?.bVP /9A Ljubljana 10 kom

290.bVP KRM Split 10 kom

99.cVP KRV i PVO Zemun 3 kom

sb brigada SSUP 10kom

remontna rezerva 6 kom

....".Imao je odlican mitraljez KPVT 14,5mm, koji kada se rektificira nisanska sprava, na 1.500m je nepogresivo pogadjao u "pet banki". Kada je bio ispravan TAB je bio mocno vozilo, lako je na asfaltnom putu dostizao i do 100km/h. Ulaskom 282.bVP u sastav Gardijske brigade prelaze i dve cete ovih vozila, a poslednji primerci iz sastava JNA se povlace krajem 1991.g. Jedan broj je zavrsio na strelistima, kao makete, neki su predavani tadasnjem SUP-u, koji ih je uglavnom koristio na Kosovu i Metohiji. Na kraju ih ni SSUP vise nije hteo. Poslednji primerci su predati miliciji Makedonije 1991.g. Inace kupljeni si iz Rumunije iskljucivo iz politickih razloga. Strucna ekipa Uprave bezbednosti i Uprave OMJ je tada bila protiv kupovine TAB-71 i predlagala je nabavku francuskih oklopnih transportera VAB. "

Jedan broj specijalno opremljenih TAB71 je na raspolaganju imala i nekadasnja milicija

Tip / poreklo	TAB-71M / Rumunija
posada	2 + 8
borbena masa	10.100 kg /11.000 KG
duzina	7,22 m
sirina	2,82 m
visina	2,06 m
motor	2 x SR-225
snaga motora	2 X 106 kW
maks. brzina po putu	100 km/h (TAB-71M)
po terenu	60 km/h
brzina plovljenja	10 km/h
zapremina rezervoara	290 l
borbeni radijus	500 km
naoruzanje	teski mitraljez KPVT od 14,5mm i PKT od 7,62mm + desantno odeljenje od 8 ljudi
borbeni komplet	500 metaka 14,5mm i 2.000 metaka 7,62mm
oklop	7-9mm
crtez BTR-60PB

TAB-71 na Kosovu i Metohiji

Komadno vozilo BTR-60PU

.....Sredinom sezdesetih oklopni transporter M-60 je serijski proizvodjen, ali su vec tada bilo jasno da nece ispuniti ocekivanja. Tokom 1963-64 zapocela su razmatranja o projektu buduceg oklopnog transportera pod oznakom M-800 (M-980), koji je trebao biti takodje gusenicar. U cilju sagledavanja mogucnosti koncepcije OT tockasa tokom 1967. nabavljena su dva vozila BTR-60PB, "radi ocene sa stanovista upotrebe u JNA". Intezivna ispitivanja su vrsena u periodu maj - jul iste godine, u prijemnoj bazi u Pancevu, institutu u Kumodrazu, poligonu u Nikincima, Kopaoniku, Manjaci, Kamenskom i Cerknici. Vozila su tokom ispitivanja vodjena pod oznakom M-100, oznacena brojevima 10109 i 10110. Vozilo nije usvojeno u JNA, za sta nisu poznati razlozi. Nakon ispitivanja jedno vozilo je predato SCOJ u Banja Luci, a drugo Institutu za naoruzanje. Prilikom nabavke PVO sistema Strela 1 kupljena je i komandna verzija BTR-60 sa dodatnoma oznakom PU.

.....BTR-60PU je komandno vozilo u bateriji PA sistema Strela 1. Shodno toj nameni opremljen je odgovarajucim uredjima i sistemima. Opremu cini elektro agregat AB-1/P30 od 1kW, ziroskopom 1G13, navigacionim uredjajem KP4, racunarom ASPD-12 . Na krovu vozila, napred desno je teleskopska antena.

Ovo oklopno vozilo specificno je i po tome da mu pogon obezbedjuju dva sestocilindricna benzinska motora GAZ-49B, svaki snage 90KS. Desni motor pokrece prvu i trecu osovinu, a levi drugu i cetvrtu. Pogon se prenosi na svih osam tockova, a za upravljanje se koriste tockovi prve i druge osovine. BTR-60 ima i mogucnost centralne regulacije pritiska u pneumaticima, sto zanacajno povecava prohodnost. Posto je tockas vrlo lako po dobrom putu postize brzine i preko 80km/h. BTR-60, moze savladati rov sirine 2m i vertikalnu prepreku od 0,4m. Uopste ovo vozilo je veoma pokretljivo i znatno rentabilnije za odrzavanje u odnosu na gusenicare. Medjutim hodni deo je osetljiviji od gusenica, mada se tvrdi da se BTR-60 krece i sa dva unistena tocka.

Galerija: BTR-60PU

BTR-60PU, Vojske Srbije, na vojnom aerodromu u Batajnici. Foto: Vladimir Subic

Pocetna strana